Pravoslavlje, kao i celokupno hrišćanstvo, gleda na gordost kao na jedan od najtežih grehova – toliko ozbiljan da je svrstana među sedam smrtnih grehova.
U pravoslavnoj duhovnosti, gordost se smatra korenom svih grehova, jer ona odvaja čoveka od Boga, izvorno mu narušava duhovno zdravlje i stvara lažnu sliku o sebi i svetu.
Gordost je, prema učenju svetih otaca, uzdizanje čoveka iznad mere – nad drugima, ali što je još opasnije, iznad samoga Boga. To nije samo osećaj lične vrednosti, već lažna predstava o sebi, samodovoljnost koja ne ostavlja prostor za Boga, za pokajanje, niti za ljubav prema drugome.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu – duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti. Nije slučajno što je gordost prva među sedam smrtnih grehova. Prema predanju, upravo je gordost bila uzrok pada Lucifera, anđela svetlosti, koji je želeo da postane ravan Bogu. I čovek, podstaknut istom željom za božanskom samostalnošću, pada u greh u raju.
Zato se u duhovnom životu smirenje uzima kao najvažnija vrlina. Smiren čovek ne misli da je manje vredan, već zna da je sve što ima dar, a ne zasluga. On ne traži priznanje, ne uzdiže sebe, ali zato zna da voli, da prašta i da se menja.
Arhimandrit Petar, iguman manastira Pinosava, u jednom u svojih gostovanja u emisiji Vrlinoslov na TV Hram, gordost je označio kao opasnu bolest savremenog doba.
– Bolest modernog doba je što čovek želi da se istakne i da time pokaže da je poseban. To u njemu rađa slavoljublje, iz slavoljublja se rađa gordost, a gordima se Bog protivi. Smirenima daje blagodat. Ljubav Božja nikako ne može prodreti u nas ukoliko smo zatvoreni tim našim egoizmom, slavoljubljem, samoljubljem, vlastoljubljem, željom za isticinjem… – naglasio je otac Petar.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Smiren čovek ne traži da bude iznad drugih, ne bori se da dokaže sebe – jer zna da je prava snaga u Božijoj volji, a ne u ljudskoj samovolji.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
POGLEDAJTE JOŠ:
OPET NAORUŽANI DO ZUBA! Uhapšeno pet blokadera u Nišu! VEČERAS IM U PLANU DA RAZORE OVAJ GRAD! (FOTO)
“BOŽANSKA TRPEZA JE BOGATA, CRPIMO IZ NJE ONO ŠTO NAM JE U ODREĐENOM TRENUTKU NAJKORISNIJE”: Vladika Atanasije pozivao vernike da s pažnjom primaju darove
„ČUDO NIJE STRANO LJUDIMA – ONO JE NORMALNO I PRIRODNO“: Patrijarh iz Saborne crkve poručio da vera skriva moć koju ni sami ne možemo zamisliti