ŽIVI ZAZIDANI U PEĆINI I USTALI POSLE 200 GODINA IZ ČUDESNOG RAZLOGA: Danas slavimo Svetih sedam mučenika u Efesu!

Srpska pravoslavna crkva 17. avgusta molitveno proslavlja Svetih sedam mučenika u Efesu.

Ovi ugodnici Božji živeli su u vreme cara Dekija, kada je nastalo veliko gonjenje hrišćana. U jednom trenutku, sam car je došao u Efes, i tu je priredio svećano  praznovanje u čast mrtvih idola, ali i jeziv pokolj hrišćana. Sedam mladića, vojnika, uzdržaše se od skvernog žrtvoprinošenja, i usrdno su se molila Bogu da spase hrišćane.

Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.

Kada ih je car optužio zbog hrišćanstva, sva sedmorica su se sklonila na jedno brdo iza Efesa, zvano Ohlon, i tu se sakrili u nekoj pećini.

Kad je car to saznao, naredio je da se zazida pećina.

„Bog pak po dalekosežnom promislu svome pusti na mladiće jedan čudnovat i dugotrajan san. Carski dvorjani, Teodor i Rufin, potajni hrišćani, dadoše uzidati i jedan kovčežić od bakra sa olovnim pločama, na kojima behu ispisana imena ovih mladića i njihova mučenička smrt u vreme cara Dekija“, piše u žitiju.

Dva veka kasnije, u vreme cara Teodosija Mlađeg (408 – 450), nastao je veliki spor oko vaskrsenja mrtvih. Jer behu neki koji su sumnjali u vaskrsenje, što je veoma rastuživala cara.  Car Teodosije je krenuo da se moli Bogu da na neki način objavi istinu ljudima.

Baš u to vreme, čobani nekog Adolija, koji je posedovao brdo Ohlon, počeli su da prave torove za ovce. Trebao im je kamen i oni su krenuli da ga uzimaju od pećine gde su bili zazidani ovi mladići.  

„Tada se otroci probudiše od sna, mladi i zdravi kakvi su i zaspali. I to se čudo razglasi na sve strane, te i sam Teodosije dođe sa velikom svitom i s umilenjem razgovaraše s mladićima. Posle nedelju dana oni ponovo zasnuše snom mrtvim, da čekaju opšte vaskrsenje“.

Car je htede da njihova tela položi u zlatne kovčege, ali su mu se oni  javili u snu  i rekli mu, „da ih ostavi na zemlji, kako su bili i polegali“.

Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.

Postradali su u Likiji 308 godine.

Predanje govori da nije mogla da trpi idolopokloništvo i da joj je poslan anđeo koji ju je prekrstio krsnim znamenjem, nazvao je nevestom Hristovom i poučio je veri.

Kao mladić ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje.