Čovek može da zapamti mnoštvo podataka, a da pritom ostane duhovno siromašan. U glavi je puno, a u srcu prazno. Pravoslavno predanje nas podseća da postoje znanja koja ne prosvetljuju, već smućuju misli, hrane gordost i udaljavaju nas od puta spasenja.
Prepodobni Nikodim Svetogorac upozorava da je potrebno čuvati um ne samo od neznanja, nego i od „mnogog praznog znanja i radoznalosti“. Kada se um napuni suvišnim i sujetnim podacima, gubi sposobnost da prepozna ono što je istinski korisno za ispravljanje i duhovno usavršavanje.
Kada je bolje da ne znamo
Svetogorac savetuje da se prema svetskim stvarima koje nisu neophodne, a dozvoljene su, odnosimo „kao da smo već umrli“. Drugim rečima — um treba čuvati od stalnog lutanja spoljnim svetom i usmeriti ga na ono što hrani dušu.
„Priče o onome što je bilo i znanja o onome što se događa bolje neka prolaze mimo tebe“, piše Nikodim Svetogorac. Putovanja, događaji i burne vesti ne treba da okupiraju našu pažnju više nego što je zaista potrebno.
Sveti Vasilije Veliki još odlučnije je govorio: „Neka ti slušanje vesti iz sveta bude gorka hrana, a slatke kao med pouke duhovnih ljudi“. Prorok David je o tome govorio slično: „Zakoni Gospodnji su dragoceniji od svake priče prestupnika.“
Radoznalost kao maska gordosti
Zanimanje za „mnoge stvari“ često nije bezazleno — ono je, kako piše Nikodim Svetogorac, „plod gordosti i hrana za samoljublje“. Zli duh, videći želju čoveka da živi duhovno, ume da ga saplete upravo radoznalošću. Tada u um ubacuje, naročito kod onih sklonih filosofiranju, „visoke i divne misli“ koje postaju mamac.
Čovek, zadovoljan sopstvenim idejama, zaboravlja na čuvanje čistote srca i smirenja. Um postaje idol sam sebi, a takva gordost je — kaže Nikodim — „gora od gordosti volje“. Gordost volje um još može izlečiti, ali gordi um sam sebe ne leči. Kada poveruje da je njegova misao najbolja, „ko će ga razuveriti?“
Lek protiv bolesti uma
Ova bolest vodi do potpunog unutrašnjeg rasula. Zato se, savetuje Prepodobni Nikodim Svetogorac, protiv gordosti uma treba boriti pre nego što uzme maha — obuzdavati sopstveno mišljenje i pokoravati ga mišljenju duhovnika. Smirenje je lek: „Budi skroman iz ljubavi prema Bogu, ako želiš da budeš mudriji od Solomona“. Apostol Pavle ima slično učenje: „Ako ko među vama misli da je mudar na ovome svijetu, neka bude lud da bude mudar“ (I Kor. 3,18).
Pravoslavna tradicija jasno uči — mnoštvo informacija ne znači put ka istini. Ono što nas vodi Bogu nije preobilje znanja, nego čistota srca, smirenje i poslušnost. Višak praznih podataka može postati kamen spoticanja, dok pravo duhovno znanje otvara vrata večnog života.
POGLEDAJTE JOŠ:
„ČUDO NIJE STRANO LJUDIMA – ONO JE NORMALNO I PRIRODNO“: Patrijarh iz Saborne crkve poručio da vera skriva moć koju ni sami ne možemo zamisliti
PUTIN PRED TRAMPOM OTVORIO PITANJE ZAŠTITE PRAVOSLAVLJA: Ovo su dva važna uslova Moskve, bez kojih nema mira
JESI VIDELA KAKO GORE PROSTORIJE?“ Vučić se obratio Marti Kos: „Sram vas bilo sve zajedno!