„SUZE SU SAMO DOKAZ DA SAM ČOVEK“! Boris Režak o nejemotivnijem momentu u karijeri – Moja deca su mi dala snagu!

Ekipa našeg portala imala je ekskluzivnu priliku da bude u kultnom studiju sa Borisom Režakom i njegovim sjajnim timom prilikom stvaranja nove pesme. Povod ovog lepog susreta je i koncert koji će biti održan 14. oktobra u velelepnoj Plavoj dvorani Sava Centra.

Za ovaj veliki događaj, Boris je odlučio da publici pruži nezaboravno iskustvo – udružio je vrhunske muzičare, najkvalitetnije prateće vokale i najmoderniju tehničku opremu, kako bi svaka nota i strofa dotakle najdublje emocije publike.

U razgovoru sa nama, osvrnuo se i na prethodnu godinu, koja je za njega bila izuzetno plodonosna, a obeležili su je brojni koncerti, nagrade i nove pesme, a čini se da je ovaj talentovani i svestrani muzičar tek uhvatio pun zamah.

„Povukao sam se jer mi se nije dopadala scena“

– Meni je zapravo postalo zanimljivo u poslednje tri godine, kada sam doneo odluku da idem do kraja. Znači: da se baš trudim, da mnogo pišem, mnogo snimam, i da mnogo nastupam… onda se sve otvorilo! Na početku sam se, u jeku popularnosti i hitova kao što su „Anđeo“ i „Pokora“ malo povukao, jer mi se nije dopadala muzička scena, ne dopada mi se ni sad. Sada se ne obazirem na to, samo gledam svoja posla i trudim se da stvaram nešto što je lepo. Motivacija su mi bili moji klinci, moje troje klinaca, jer hoću da ostavim trag u muzici. To mi daje snagu da ponovo svaki dan stvaram, da širim lepu energiju i da uživam u životu.

Kako teku pripreme za koncert u Sava Centru, i šta publika može da očekuje tog 14. oktobra na susretu koji nosi naziv „Isti se pronalaze“?

– Prošle godine, 5. i 6. novembar su bili za mene dva najznačajnija datuma. To su bila moja dva koncerta u MTS Dvorani. Sada sam odlučio da se popnem na još veću planinu i za sada je Sava Centar moj vrh, koji želim da osvojim. Ono što za sada mogu da obećam svim ljudima koji budu kupili karte jeste da će ih tamo čekati spektakl!

„Uzeću i sajle, klavir će izlaziti iz podruma“

– Za početak, sve moguće resurse i ljude koji će biti na tom koncertu, to je nešto najbolje što ima Srbija. I kada je u pitanju produkcija, i kada je u pitanju svetlo, muzičari, organizacija… sve, sve! Na bini će biti 18 do 20 muzičara čitavo veče. Pored mog benda koji broji od 8 do 10 članova, biće duvači, gudači i novi raspisani aranžmani. To zahteva mnogo truda, mnogo kreativnosti i mnogo ljudi će biti u tom čitavom poslu. Prošle godine je preko 150 ljudi bilo uključeno u organizovanju koncerta u MTS Dvorani. U Sava Centru će isto biti nešto spektakularno, mora biti nešto više. Zapravo, ovaj koncert mora da bude kruna moje karijere! Ja se sam sa sobom takmičim i hoću da to bude sprektakl… ne bih da zvuči ružno, ali hoću da bude jedan od najboljih koncerata ikada u Sava Centru, kada je u pitanju domaća muzika. Prosto, hoću da iskoristim sve što taj prostor pruža, sva moguća pomagala. Šalim se sa tim da ću da iskoristim i sajle, da možda klavir izađe iz podruma… hoću da se igram sa svim raspoloživim sredstvima i mogu da kažem da svi oni ljudi koji budu kupili karte neće biti razočarani!

– Na kraju krajeva, danas ste došli ovde kada snimam novu pesmu koja se zove „Sudbina“, koja će izaći 4. septembra, i to je sve u cilju promocije nekih novih stvari, svežine… krajem septembra ili početkom oktobra, nekih desetak dana pre koncerta će izaći još jedna nova pesma. Mnogo se radi na nekim lepim stvarima – kroz šarmantan osmeh nam je priznao Boris.

Sava Centar je jedan ogroman prostor, i sasvim sigurno budi jake emocije. Da li postoji trema?

– Tremu nemam zahvaljujući ekipi oko mene i ništa se ne dešava ad hoc. Mi to već mesec dana planiramo, razmišljamo i razgovaramo. Ljude koje ste videli u studiju su više od godinu dana sa mnom i osećam se sigurno pored njih. Oni znaju svoj posao i meni preostaje samo da uživam u svemu tome što mi je dato! Mogu samo da zaplačem od sreće! – rekao nam je Boris, a onda smo pokušali da proniknemo u to na kom su koncertu nastupali i pevačevi naslednici, kao i da li će se u oktobru pojaviti na velikoj bini Plave dvorane sa tatom:

– Moji klinci Kira, Nora i Sergej (koji se takođe muzički obrazuju), su pevali kada sam bio u MTS Dvorani, to je bio hor „Mari Mari“. U Banja Luci su bili „Vrapčići“, to je banjalučki hor i jesu moji klinci su bili u Banja Luci, ali samo kao gosti, nisu mi se priključili na sceni. Što se tiče koncerta koji je pred nama, iskreno razmišljam da li neke stvari treba da ponavljam. Sada je i stvar dogovora, jer želimo nešto novo. Imamo vremena, dva ipo meseca da napravimo korak više. Mada, šta ima lepše nego da izađe hor od 50 dece i otpeva „Gospodsku ulicu“? Tada si otišao do plafona! Od toga nema ništa lepše! Svakako ćemo razmišljati da iznedrimo još neku energiju, još neku emociju, neke suze, nekakav novi smeh. Kao što rekoh: igramo se. U mogućnosti smo i želimo da tako doživljavamo projekat koji je pred nama.

Antonio Ahel/ATAImages

„Gospodska ulica“ mi je vratila karijeru!

Da li ste znali da „Gospodsku ulicu“ mladenci vrlo često biraju kao pesmu za prvi ples?

– To mi je tako drago! Malo mi je i čudno, postalo je viralno kod mlađe publike, koja izvodi pesmu duplo brže! Ta „Gospodska“ je… uh… mogu samo da kažem da sam zahvalan! Ta „Gospodska ulica“ mi je vratila karijeru na velika vrata! Plus ta odluka, nove pesme… i onda svih 60 i nešto pesama studijskih koje sam do sada uradio, to se opet sve vratilo i ljudi ih opet slušaju i vole.

– Mislim da se upornost isplati. Isplati… ne materijalno, nego u smislu nekog duševnog mira. Da ti judi to što radiš uzvrate i da vole to što radiš i da dobijaš sa njihove strane nekakav „feedback“, neku lepu energiju, podsticaj da nastaviš dalje. Eto, to je jedan od razoga zbog kojih sam nakon MTS-a doneo ovu odluku da idem daje i da radim Sava Centar. Čovek mora da poštuje svoju publiku i da ih ne izgubi. Da sve učini da mu se ponovo vrate. Ja sam sve učinio na svoja dva koncerta u MTS Dvorani da ih oduševim, i mislim da sam u tome uspeo. Jako mi je interesantna bila devojka koja je došla sa momkom koji ne zna nešto mnogo o meni, ali su mi pisali i zahvalili se, i oni će sada ponovo doći. Ja njih ne smem da razočaram, ni njih ni sebe. Ja uživam u tome! To je neki smisao mog života u kome je sve bilo podređeno muzici.

„Predavao sam učenicima umesto tate, koji bi uživao na pauzi za cigaru“

– Ja sam iz muzičke porodice, otac je profesor muzike i ja sam sa 5 godina prvi put nastupao i bio sam sav u tome. Ja sam čak i predavao njegovim klincima kasnije, zovne mene on u učionicu, pa ode na pauzu za cigaru – rekao nam je muzičar, a stoga smo morali da pitamo i da li mu je nekada žao što nije profesor filozofije, obzirom da je studirao upravo taj fakultet dok je maštao kako polemiše Hegelovu „Fenomenologiju duha“ sa svojim đacima uz pratnju klavira…

– Jesam želeo da završim studije filozofije i da sviram učenicima klavir. Želeo sam da im na taj način približim taj predmet, da nam bude svima lepo… ali to je bilo baš davno… sam posao me je odveo u neke druge vode, gde sam mnogo radio, i bile su i tu neke prekretnice da ostavim muziku. Nisam baš bio oduševljen tom scenom. Ne bih sad od sebe da pravim nekog moralistu, ali… onaj ko piše ili onaj koji izvodi pesme, mora da stane iza tih pesama. To meni samo ima smisla. Mora da bude iskren i ne sme da razmišlja o materijalnim stvarima.

– Sada se trudim da dam neki lep doprinos na ovim našim prostorima i uživam u tome. Samo saznanje da klinci u vrtićima i školama, kao i horovi pevaju moju „Gospodsku ulicu“… ja mogu i sutra da prestanem da se bavim muzikom, već sam nešto lepo uradio!

Instagram printscreen/ivanaspanovic

Veliko srce velikih ljudi i ostvarenje dečačkih snova

– Imam i jedan mali plan da izdam prvi LP. Sve će pratiti humanitarna akcija, a na to me je motivisao Marko Milošević, sa kojim radim već dve godine. On prodaje knjige i poklanja novac u humanitarne svrhe. O tome sam razmišljao kao klinac – da pomognem onome kome je potrebno. Tako da ću ja uz koncerte prodavati svoje ploče, i to je malo komplikovanije nego sa knjigom, a novac će ići… pa verujem da i u Beogradu ima institucija kojima je potreban. Ljudi kupe od mene umetnost, ja tamo pomognem gde treba… preponosan sam na to kako izgleda omot, zaista!

„Plakao sam pre koncerta, ne sramim se toga“

Da li postoji neki ritual koji imate pred velike koncerte, ili nešto po čemu je dan velikih koncerata drugačiji od drugih?

– Rituale nemam, barem ne neke koje bih izdvojio, ali znam da kad sam radio Banja Luku, taj dan sam plakao pre koncerta. Ja se ne stidim tih stvari. Meni su suze lekovite, meni je to okej. To znači da sam živ čovek! Osećam tu publiku i volim to što radim. Bilo bi loše da sam plakao na koncertu! I to je okej, ali trebalo bi to izbegavati, kako bi se zadržala neka lepa energija.

Vesti, Shutterstock

A da li postoje trenuci na koncertu koji nose toliki emotivni naboj, da ih je teško obuzdati?

– Kako da ne, postoje momenti na mom koncertu koji su posvećeni mojim prijateljima, onima koji više nisu sa nama, i onda stane knedla u grlu… a to je maltene svakodnevno, jer svakodnevo nastupam!

Hoćete li nam otkriti nešto više o ovoj pesmi, koju je naša ekipa upravo imala prilike da čuje? (a naš snimatelj, vrhunski sluhista, imao je samo komplimente na bas liniju koja „grmi“)

– Pesma se zove „Sudbina“ i odlučio sam da je pravim u ovom kultnom studiju beogradskom, studiju „O“. U ovom studiju su stvarale zaista velike legende i snimale pesme koje traju: poput Bore Čorbe, Bajage, Sanje Ilića… zaista je kultni studio i baš se osećam lepo. Razmišljam da ovde radim u narednom periodu, ovde su i moji prijatelji, a i vas lepo možemo da ugostimo… da, ovde sve ima smisao! – rekao nam je Boris Režak i pozvao vas da zajedno otplovimo kroz muzčko putovanje na koncertu koji nosi naziv „Isti se pronalaze“.

Šta nam je još Boris otkrio o ambicijama, budućim projektima, porodici i sestri koja u Kini predaje violinu, pogledajte u snimku koji se nalazi na početku teksta, a verujemo da sada sasvim sugurno znate gde treba da budete 14. oktobra! Slušajte dobru muziku, okružite se dobrim ljudima, i pustite da vas ponesu emocije i pozitivne vibracije! Vidimo se!

BONUS VIDEO: