NIKAD OVO NE ZABORAVITE DA URADITE, JER TO TOLIKO ODUŠEVLJAVA ANĐELE, DA KREĆU ISTOG TRENUTKA DA SE MOLE ZA VAS! Arhimandrit Rafail o dobročinstvu koje se višestruko vraća!

U pravoslavnoj duhovnosti, molitva nije samo reč ili čin – ona je susret čoveka sa živim Bogom, disanje duše i neprekidni dijalog sa nevidljivim, ali prisutnim. Ona prožima svaki aspekt života vernika, od ličnih previranja do radosti, od svakodnevnih obaveza do svetih trenutaka tišine.

Za onoga koji se moli, molitva predstavlja most između neba i zemlje. To je mesto gde čovek ostavlja svoje brige, strahove i zahvale, ali i gde prima utehu, snagu i smisao. U tim trenucima iskrene predanosti, vera postaje opipljiva – ne kao ideja, već kao snaga koja menja čoveka iznutra.

Molitva, dakle, nije samo čin koji menja okolnosti. Ona menja čoveka. Ona otvara srce za Boga i za bližnjeg. Uči nas strpljenju, saosećanju, tišini i nadi. Ona je odgovor na haos svakodnevice, na nemir duše, na prazninu savremenog čoveka.

U pravoslavlju, naročito se naglašava važnost molitve za druge. Kada čovek u tišini svoga srca priziva milost Božiju za bližnje, on ne ostaje sam. U toj nesebičnosti, dešava se nešto duboko i tajanstveno – molitva se ne gubi, već se umnožava. Ona se vraća onome ko je izgovara, ne kao običan odgovor, već kao milost, snaga i tiha radost. U tim trenucima, čovek postaje sudelatelj večne božanske ljubavi.

Arhimandrit Rafail Karelin objasnio je jednom prilikom šta se dešava kada se molimo za druge.

„Kada se čovek od sve duše moli za druge, onda anđeli – čuvari tih ljudi, mole se za njega. Tvoja molitva, kao odblesak, pojačan molitvama anđela, vraća se tebi“.

Za takve trenutke donosimo nekoliko kratkih molitvi.

Pravoslavni vernik kroz molitvu ne traži da se svet menja po njegovoj meri, već da se njegovo srce uskladi sa Božijom voljom.

Iako se u Crkvi često govori o značaju molitve, mnogi vernici iskreno priznaju da im ona ne ide lako.

Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.