KAO TROGODIŠNJI DEČAK JE POBEDIO SMRT I POSTAO SVETITELJ: Danas slavimo Svete Kirka i Julitu, majku i njeno dete čija hrabrost se pamti vekovima

Srpska pravoslavna crkva proslavlja 28. jula, proslavlja Svete mučenike Kirika i njegovu majku Julitu — dva imena koja već vekovima svetle kao svedočanstvo nepokolebljive vere, bezuslovne ljubavi i hrabrosti jače od smrti.

Majčina ljubav i dečja vera u doba progona

U vremenu kada je car Dioklecijan naredio strašna gonjenja hrišćana, jedna žena, plemenitog roda i još plemenitijeg srca, pokazala je svetu šta znači biti majka u Hristu. Julita, rano ostavši bez muža, svu svoju ljubav, snagu i nadu uložila je u vaspitanje svog sina Kirika. Još kao novorođenče, Kirik je kršten, a sa tri godine već je znao da se moli, izgovara Ime Isusovo i razlikuje istinu od laži.

Hrabrost koja je iznenadila progonitelje

Njihova vera nije ostala samo u krugu doma. Julita je uhapšena kao hrišćanka i izvedena pred sudiju. Kada je pokušala da odbrani istinu i ljubav prema Hristu, sudija joj je oteo sina iz naručja, nadajući se da će time slomiti njenu volju.

Tada se dogodilo nešto što nijedan progonitelj nije mogao očekivati — mali Kirik, dete koje bi po ljudskoj meri trebalo da ćuti i boji se, povikao je: ​“Ja sam hrišćanin! Pusti me materi!“

Počeo je rukama da grebe sudiju, okrećući lice od njega s gađenjem. U gnevu i sramoti, sudija ga je bacio na kamene stepenice, gde je dete izdahnulo. Julita, videvši mučeničku smrt svog sina, nije poklekla. Naprotiv, još hrabrije i odlučnije ispovedila je Hrista. Posle brojnih muka, i ona je posečena mačem.

Printscreen/Youtube/Evdoki Aftano

 

Vera koja nadilazi godine i položaj

Ova dva sveta imena, Kirik i Julita, svedoče da vera nije stvar starosti, položaja ili telesne snage — već čistote srca i istine koju živimo. Kirik, iako dete, postao je svetitelj jer je razumeo i prihvatio Hrista srcem, ne razumujući zakone zemaljskog carstva, već živeći po zakonima Carstva nebeskog.

Čudotvorne mošti i večna pouka

Njihove svete mošti i danas čine čuda, a jedan njihov deo počiva u Ohridu, u crkvi Presvete Bogorodice Bolničke — kao tihi i sveti podsetnik da Bog i u detetu i u majci podjednako prebiva kada je vera čista, a ljubav jača od svakog straha.

Povratak jednostavnosti i snazi vere

U vremenu u kojem živimo, kada se često zaboravlja ko su istinski uzori i vrednosti, priča o Kiriku i Juliti poziva nas da se vratimo jednostavnosti evanđelske vere. Da budemo kao dete — čisti, iskreni, bez kalkulacija, ali i kao majka — stameni, postojani, spremni da se žrtvujemo za istinu.

Neka njihova žrtva podseti svakog od nas da su istinska snaga i dostojanstvo u Hristu, i da ni smrt nije kraj, već novo rađanje u večnosti.