AMERIČKA ELITA ŽIVI U ZABLUDI! Sanjaju Diznilend na Tibetu i slom Kine, a Amerika propada

Postoje ljudi koji mogu da nešto nauče i oni koji to nisu u stanju. Prvi su oni koji razmišljaju i koje menjaju sopstvena iskustva. Drugi su oni koji se zaleću i udaraju glavom uvek o isti zid. Ta vrsta ljudi uglavnom čini zapadne tink-tenkove.

Poslednji primer za to je novi izveštaj od 128 strana Instituta Hadson u Vašingtonu, pod naslovom „Kina posle komunizma: Priprema za postkomunističku Kinu“.

Ali, nemojmo se zavaravati, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt „Fondacija strateške kulture“, jer oni to shvataju veoma ozbiljno.

– Američki tink-tenkovi su majstori telegrafisanja snova o promenama režima i egzistencijalnih strahova, sa zastrašujućim detaljima – dodaje brazilski novinar

Poznati su nam takvi slučajevi. Poput izveštaja korporacije RAND o rasparčavanju Rusije. Ili izveštaja „Brukingsa“ o navodnom padu iranskog režima. Sada je, međutim, na redu „komunistička Kina“.

Užasne pretnje nepismenim Amerikancima

Oni zaista veruju u svoje snove, kaže Eskobar. „Iznenadni kolaps kineskog režima nije nezamisliv„, piše u ovom izveštaju. Neko je, u Institutu Hadson, naprosto prepisao „rešenje“ za Sovjetski Savez, koji je bio iznuren reformama Mihaila Gorbačova, previđajući da u istoriji ne postoje dve potpuno identične situacije.

Recimo, snajperski hici su pokrenuli rat u Bosni. Isti recept je potom, 2014. godine, primenjen na kijevskom „Evromajdanu“. Planeri ove operacije nisu predvideli ruski odgovor, do koga je došlo 2022, sa početkom Specijalne vojne operacije. Sukob u Ukrajini i danas traje, sa predvidljivim ishodom.

Izveštaj Hadsonovog instituta ide i korak dalje, i zamišlja kako bi „američke snage za specijalne operacije (SOF) mogle pomoći u stabilizaciji Kine nakon KPK“.

Tu je i neizbežni poziv SAD da „zaštite ljudska prava tokom prelaznog perioda„, kao i obavezna američka intervencija „kako bi se sprečilo etničko nasilje, građanski ratovi i političke odmazde, sa posebnim fokusom na pet autonomnih regiona Kine„.

Pa, dodaje Eskobar, „hajde da izgradimo Diznilend na Tibetu„.

Tada bi, posle obojene revolucije, „postkomunistička Kina“ imala priliku da „izgradi pravu ustavnu demokratiju i donese novi ustav“. Sve smo to imali priliku da gledamo još na pekinškom trgu Tjenanmen, 1989. godine.

Pisci izveštaja Instituta Hadson tu ne staju: posle obojene revolucije, pod kontrolom „imperije haosa“ (SAD), biće potrebno i „redefinisati odnos Kine sa Tajvanom i čak promeniti ime zemlje“.

Ipak, treba biti objektivan: meta tu nije Kina, primećuje Eskobar, već mase polupismenih Amerikanaca, koji decenijama žive u strahu zbog „užasnih pretnji“ koje po američki način života predstavljaju „zli komunisti“ i „nepismeni ajatolasi“.

U kom grmu leži zec

Realnost je, međutim, sada sasvim drugačija. Scenografija se potpuno i nepovratno promenila. Kina je jedna od vodećih zemalja BRIKS-a: novih sila u usponu. Amerika nezadrživo tone.

O tome je nedavno govorio Mjao Đanlijang, koji je sada glavni strateg u investicionoj banci CICC i nesumnjivi poznavalac SAD, budući da je doktorirao na Univerzitu Prinston.

Početkom juna, on je održao govor na Pekinškom univerzitetu, u kome je posebno osvrnuo na dedolarizaciju, koja je već uveliko u toku.

Mjao je naglasio da su se sada „dve ključne prepreke koje su nekada ograničavale internacionalizaciju juana – visoke kamatne stope SAD i stalna očekivanja depresijacije tokom perioda trgovinskih tenzija – promenile“.

U prevodu: sada Kina ima mnoštvo mogućnosti da koristi globalnu trgovinu kako bi promovisala internacionalizaciju juana. A to znači nastavak dedolarizacije.

U tom grmu leži zec.

Klovnovi iz Vašingtona

Što se tiče američke sposobnosti da održi status dolara kao rezervne valute, on ukazuje na dva faktora: da li SAD mogu da predvode tehnološku revoluciju i da li mogu da sačuvaju prednosti svog finansijskog sistema.

Odgovor je očigledan: SAD to više nisu u stanju. Ono što se dešava, dodaje Mjao, jeste fragmentacija međunarodnog monetarnog sistema. Upotreba juana širom BRIKS-a se naglo povećava u međunarodnoj razmeni. Kina se rešava dolarskih rezervi.

Kina podstiče sve zemlje članice BRIKS-a da koriste juan za trgovinska poravnanja, čime stvaraju samoodrživ ciklus, koji je vođen stvarnom trgovinskom potražnjom.

To je sistem koji ti klovnovi žele da poraze, primećuje Eskobar. Oni očigledno ništa nisu naučili iz kolektivnog poniženja Zapada u ratu u Ukrajini.

Brazilski novinar navodi mišljenje neimenovanog američkog obaveštajca, koji kaže da su SAD i Evropa već izgubile rat sa Rusijom.

– SAD imaju (svega) 20.000 vojnika u Evropi. NATO snage su, uglavnom, plod mašte – kaže taj obaveštajac.

Što se tiče Evrope, dodaje penzionisani obaveštajac, ona nema vojsku od bilo kakvog značaja, a većina njene opreme je zastarela: „Sve je to čisti blef“.

Što se tiče sankcija protiv Rusije, dovoljno je navesti mišljenje šefa ruske delegacije na pregovorima sa Kijevom, istoričara Vladimira Medinskog, kome je neuspešni ukrajinski glumac Zelenski pokušao da ospori kompetencije.

– Posle revolucije i građanskog rata 1920. godine, imali smo ne samo sankcije, imali smo apsolutnu diplomatsku i ekonomsku blokadu Sovjetske Rusije od svih. To nas nije sprečilo da pobedimo u Drugom svetskom ratu. Ništa neće sprečiti Rusiju ni da pobedi sada – zaključio je Medinski.

A to je ono što nikad neće shvatiti istraživački timovi i tink-tenkovi iz Vašingtona, dodaje Eskobar.

Jednostavno: postoje ljudi koji mogu da uče i oni koji to ne mogu.