Srpska pravoslavna crkva 27. jula proslavlja Svetog apostola Akilu, jednog od Sedamdesetorice, čiji se život ne odlikuje spoljašnjim sjajem, ali je duboko prožet verom, revnošću i tihom žrtvom za Hrista. Njegov primer blizak je svakome od nas koji, u svetu punom izazova, pokušavamo da ostanemo verni Gospodu i Crkvi.
Bežanija iz Rima – susret sa apostolom Pavlom
Akila je bio Jevrejin koji je živeo u Rimu sa svojom ženom Priskilom. Kada je car Klaudije naredio da se svi Jevreji proteraju iz Italije, ova porodica se preselila u Korint. Upravo tamo Akila susreće apostola Pavla — susret koji nije bio slučajan, već plod promisla Božijeg.
Akila i Priskila ne samo da su primili Pavla u svoj dom, već su primili i veru u Hrista, krstili se i postali njegovi najbliži saradnici.
Zamislimo tu sliku: običan bračni par, prognan iz svoje domovine, pronalazi utočište ne samo u drugom gradu, već u veri. Njihov dom postaje Crkva – doslovno i duhovno. To nas podseća da je hrišćanski dom uvek pozvan da bude „domašnja crkva“, mesto molitve, mira i zajedništva sa Hristom.
Prvi hrišćanski misionari u svakodnevici
Zajedno sa apostolom Pavlom, Akila i Priskila putuju u Efes, pomažu u propovedi, poučavaju vernike i hrabre posrnule. U Prvoj poslanici Korinćanima, Pavle ih spominje s ljubavlju i poštovanjem, ističući da su „svoje vratove položili za njegov život“ – spremno se izložili opasnosti zbog vere i bratske ljubavi.
Ovo je svedočanstvo o tome da su Akila i Priskila živeli ono što su verovali. Nisu bili samo slušatelji reči Božje, već i izvršioci. Nisu tražili priznanja, nisu težili titulama, ali ih je sama Crkva – kroz reči Svetog Pisma – upamtila kao graditelje hrišćanske zajednice.
Vernost do kraja
Akila se kasnije vraća u Rim, a potom ga vidimo ponovo u Efesu, gde zajedno sa Svetim Timotejem nastavlja apostolsko delo. Kao episkop, krštavao je, poučavao, zidao hramove, rušio idole i prenosio svetlost Jevanđelja onima koji su još tumarali u tami mnogoboštva.
Njegova smrt nije bila kraj, već kruna života prožetog verom. Ubijen je od strane neznabožaca, ali je zauvek ostao živ u Crkvi koju je služio. Njegovo ime, pominjano u Svetom Pismu, ostaje da svedoči o tihoj i postojanoj svetlosti koju jedan verni čovek može da ostavi za sobom.
Pouka za nas danas
U vremenu kada se vernost i istrajnost često zaboravljaju, Sveti Akila nas uči da je najvažnije biti Hristov – ne samo rečima, već svakodnevnim životom. Da naš dom bude otvoren za bližnje, da vera ne bude privatna stvar, već pokretač delovanja i služenja.
Da budemo – gde god da nas život odvede – oni koji svedoče Jevanđelje mirno, ali odlučno, baš kao Akila.
Neka njegov primer podstakne svakog od nas da, u porodici, na poslu, među prijateljima, postanemo deo „domašnje crkve“, deo tela Hristovog koje živi i danas, u 21. veku – skromno, tiho, ali nepokolebljivo.
Sveti apostole Akilo, moli Boga za nas!
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za sedmi mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetitelja čija krotkost, molitve i čuda vekovima osvetljavaju put monasima i vernicima širom pravoslavlja.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
POGLEDAJTE JOŠ:
UŽAS U LAZAREVCU! Pretukao ženu koja mu je rodila troje dece jer mu je NAŠLA DROGU! MALIŠANI SVE GLEDALI!
Nađeno telo usred Užica: Na njemu vidljive rane, sumnja se da…
ŠTA TO KAŽU KLADIONICE PRED REVANŠ ZVEZDE I LINKOLNA: Marakana je zaista nemoguća misija za klub sa Gibraltara,