U zabačenom kraju kod Kline, gde su rat i strah razorili sve što je nekada bilo dom, manastir Budisavci ostao je utočište za srpske starce, žene i decu. Tamo, među zidinama svetinje, borio se da pruži nadu i hranu jeromonah Stefan Purić, monah metoha Pećke patrijaršije. Njegova tiha, ali nepokolebljiva posvećenost narodu i veri bila je svetionik u danima kada je tama pretila da proguta i poslednje zrno dobra.
U leto 1999. godine, kada su posledice rata i nasilja bile najsurovije, otac Stefan nije oklevao. Sa nastavnikom Vujadinom Vujevićem je 19. jula krenuo je da obezbedi hranu za one koji su ostali zarobljeni u strahu i gladi. Verovao je u mir na tom putu, u tišinu koju je sam često pominjao. Njegove reči monahinja iz manastira Budisavci i danas čuvaju kao dragocenu uspomenu:
– Kako neću, mati, peške ako treba. Tamo je mirno, tamo je tišina.
Ali tišina koja ga je dočekala nije bila od Boga. Prema svedočenjima, njih su presreli pripadnici tzv. OVK. U prisustvu nemoćnih posmatrača, Stefanu i Vujadinu su okrutno odsečene glave, a tela bačena u obližnju jamu. Tišina smrti. Narednog dana, 20. jula prijavljen je njego nestanak.
Ova tragedija ostala je duboko urezana u sećanja onih koji su ga poznavali. Monahinje su opisivale oca Stefana kao čoveka izuzetne dobrote i pobožnosti, koji je u teškim danima ostao uz svoj narod do poslednjeg daha.
– On je toliko bio dobar da smo mi bile srećne što je on tu došao. Kod nas je bio dobar, dobar i samo dobar. I neka mu je večna pament. – priseća se jedna od njih, prenosi sajt mitropolija.com.
Njegova žrtva nije bila usamljena. Otac Stefan jedno je od dva sveštena lica koja su nestala i stradala na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratnih sukoba devedesetih. Drugi je otac Hariton iz manastira Crna Reka. O njihovom stradanju Radio Goraždevac snimio je potresnu dokumentarnu priču u kojoj su sačuvana svedočenja i memorije zajednice.
Danas, 26 godina kasnije, dok se prisećamo njegove sudbine, ostaju pitanja na koja nema odgovora i rana koja ne zaceljuje. Ipak, ime jeromonaha Stefana živi kao simbol neuništive vere i ljudske dobrote, kao podsećanje da je u najmračnijim trenucima moguće biti svetlo.
Njegov put nije bio samo put ka tišini smrti, već i put ka večnosti, put kojim su hodili oni koji ne gube veru ni u trenucima najteže nepravde.
Vječna mu pamjat.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Molitve sabranih odzvanjaju kroz vekove – podsećajući da se ljubav prema otadžbini ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.
Na putu ka svetinji desila se drama koja je potresla vernike – uznemirujuće informacije o pritiscima, hapšenjima i novim iskušenjima za srpski narod.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
POGLEDAJTE JOŠ:
KRVOPROLIĆE NA ŽURCI: Četvoro tinejdžera izbodeno nožem, izbilo i nekoliko tuča!
PLJUSKOVI SA GRMLJAVINOM VEČERAS URNISALI OVAJ DEO SRBIJE! MUP poslao hitno upozorenje! Evo gde se nevreme dalje premešta
Grmljavinsko nevreme dolazi u Srbiju: Evo koje predele i kada će tačno udariti