Sa blagoslovom vladike remesijanskog Stefana, starešine Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi, objavljen je Akatist svetom i bogonosnom ocu Vasiliju, mitropolitu ostroškom Čudotvorcu, na crkvenoslovenskom jeziku, namenjen vernicima u Rusiji.
Kako navodi zvanični veb-sajt Podvorja SPC u Moskvi, knjižica sadrži ceo tekst Akatista i kratko žitije Svetog Vasilija Ostroškog, zajedno sa opisima njegovih čuda.
U crkvi Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, pri Podvorju SPC u Moskvi, čuva se kopija ikone Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca sa delićem njegovih svetih moštiju.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Popovom Selu u Hercegovini, od prostih i bogobojažljivih roditelja. Još od mladosti ispunjavao ga je oganj ljubavi prema Crkvi Božijoj, te kada je odrastao, otišao je u manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Trebinju i zamonašio se. Vrlo brzo postao je poznat po svom ozbiljnom i retkom podvižničkom životu, jer je na sebe uzimao teške podvige, svaki teži od prethodnog. Kasnije je, protiv svoje volje, izabran i rukopoložen za episkopa Zahumsko-skenderijskog.
Kao episkop, najpre je živeo u manastiru Tvrdoš, odakle je, kao dobar pastir, utvrđivao svoje stado u pravoslavnoj veri, čuvajući ga od surovosti Turaka i lukavstva Latina. Kada su ga neprijatelji snažno pritiskali, a Tvrdoš bio razoren od Turaka, Sveti Vasilije se preselio u Ostrog, gde je nastavio da živi strogo podvižnički, štiteći svoje verne neprestanim i blagim molitvama. Mirno se upokojio u Gospodu u XVII veku, a njegove svete mošti ostale su netruležne, cele i čudotvorne, isceljujući bolesne do dana današnjeg.
Čudesa na grobu Svetog Vasilija nemaju broja. I hrišćani i muslimani sa žarom dolaze njegovim moštima, pronalazeći isceljenje od najtežih bolesti i patnji. Svake godine, na praznik Pedesetnice (Duhove), sabira se veliki narodni sabor u Ostrogu.
Sveti Vasilije Ostroški poštovan je među pravoslavnim vernicima širom sveta, a osim u srpskim zemljama, gde ga vernici ga smatraju “narodnim svecem”, naročito ga voli ruski narod.
Na periferiji ruske prestonice, između svetlosti mozaika i senki istorije, uzdiže se hram koji čuva duhovnu snagu nacije i duboke simbole neispričanih sudbina.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Vernici se neretko vraćaju iz Ostroga drugačiji – smireniji, rasterećeniji, obnovljeni.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
POGLEDAJTE JOŠ:
ŠOKANTNE OPTUŽBE NA NOVAKOV RAČUN! Sramotan komentar LEGENDARNOG TENISERA!
KREĆE PROMENA VREMENA! Spremite se za udar na organizam, ostala je još jedna teška noć
SRBIJA U STRAHU, A ZA PIKSIJA NOVA GLAVOBOLJA: Šta se dešava sa Aleksandrom Mitrovićem?!