OKO OVIH STVARI SVI SE UZNEMIRAVAMO, A NIKAD NE BI TREBALO! Savet Svetog Jovana Kronštatskog za sva vremena

U središtu pravoslavnog učenja nalazi se jasno prepoznavanje razlike između prolaznog i večnog. Svet, sa svim svojim lepotama, dostignućima i izazovima, posmatra se kao pozornica koja je samo deo većeg, duhovnog puta čoveka.

Materijalne stvari, koliko god da su prisutne i ponekad neophodne, ne predstavljaju krajnji cilj, već samo sredstvo koje može (ali i ne mora) da vodi ka dubljem smislu.

Pravoslavlje podseća da je čovek biće sa nebeskim dostojanstvom – stvoren po slici Božijoj, sa pozivom na večnost. To dostojanstvo nadilazi svaku prolaznu vrednost: bogatstvo, položaj, moć, čak i telesnu lepotu.

Sve što pripada ovom svetu podležno je kvarenju i nestajanju, dok duhovna stvarnost ostaje trajna i istinska.

Upravo iz tog uvida proizilazi poziv na uzdržanost prema truležnim stvarima — onima koje svoj sjaj duguju samo trenutku. Nema ničeg lošeg u posedovanju materijalnog, ali opasnost nastaje kada čovek svoju vrednost, ili tuđu, meri isključivo kroz ono što je prolazno. Pravoslavni pogled poziva da se ne vezujemo preterano za zemaljsko, već da dušu usmerimo ka nebeskom, ka onome što ne podleže propadanju.

Sveti Jovan Kronštatski je u jednoj svojoj misli isticao da materijalne stvari, kao nešto što je podložno propadanju, nikad ne bi trebale da uznemiravaju.

„Dušo moja, misli na svoje nebesko dostojanstvo i ne uznemiravaj se zbog truležnih i ništavnih stvari. I u drugim ljudima uvažavaj njihovo nebesko dostojanstvo. Nemoj se usuđivati da ih zbog nečeg truležnog žalostiš ili mrziš“. 

Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja – profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.

Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima – jer na taj način širimo krug dobrote.

Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.

Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga.