On podseća da je Carigradska patrijaršija, priznavši nekanonsku ukrajinsku crkvu, dodatno pogoršala stanje. Većina autokefalnih pravoslavnih crkava i dalje ne saslužuje s tom – kako je naziva – tvorevinom nastalom pod uticajem Carigrada i stranih obaveštajnih službi.
Savremeni mučenici u Ukrajini
Protojerej Džomić izražava divljenje sveštenicima kanonske crkve u Ukrajini koji nepokolebljivo svedoče veru, čak i po cenu života, ostajući verni jedinstvu Crkve. Naziva ih savremenim mučenicima 21. veka.
– Ko danas juriša na pravoslavne svetinje u Ukrajini i bilo gde u svetu, svrstava se uz one koji su Hrista raspeli i koji su vikali: raspni ga, raspni – poručuje otac Velibor.
Crkvene razlike između Ukrajine i Moldavije
Istoričar dr Aleksandar Raković ističe da su razlike između ukrajinskog i moldavskog crkvenog pitanja duboko istorijske. Ukrajinski narod ima zajedničko poreklo s ruskim narodom, dok je u Moldaviji situacija drugačija: tamo se nadmeću dve jake crkvene strukture – Pravoslavna crkva pod Moskovskom patrijaršijom, prisutna od vremena sovjetske perestrojke, i Rumunska pravoslavna crkva, koja ima snažnu zapadnu podršku.
Pravoslavlje pod političko-crkvenim pritiskom
– Rumunska crkva ima jasan cilj, da duhovno i identitetski utvrdi Moldaviju kao deo zamišljene rumunske državne celine – ocenjuje Raković, prenosi putnikportal.rs.
To se, dodaje, čini i pored činjenice da u Moldaviji živi veliki broj rusofonog stanovništva. Raković upozorava da crkveno pitanje u Kijevu ne može biti rešeno mirnim putem.
– Separatistički režim u Kijevu neće dopustiti povratak kanonske crkve u Kijevo-pečersku lavru. Iluzorno je očekivati čudo, jer se sve temelji na sili, a ne na pravdi – kaže on.
Srpska crkva pod pritiskom na Kosovu i Metohiji
Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, otac Velibor podseća da je mučenička Pećka patrijaršija u istoriji dvaput ukidana, ali nikada ranije srpskom patrijarhu nije bilo zabranjeno da uđe u sopstvenu patrijaršiju – što se dogodilo pre nešto više od godinu dana.
Vaskrsenje posle Golgote
Ipak, činjenica da je Njegova Svetost patrijarh Porfirije ovog Vaskrsa boravio s vernicima na Kosovu i Metohiji, za oca Velibora je znak nade.
– Posle Golgote dolazi Vaskrsenje. Svako stradanje u Hristu treba da nas osnaži i učini dostojnima Jevanđelja – poručuje on.
Izvor snage u Svetom pismu
– Gospod je rekao: ko pretrpi do kraja, taj će se spasti. Ako mene goniše, i vas će goniti; ako moju reč održaše, i vašu će održati. To je izvor naše snage – podseća otac Velibor.
Čuvanje svetinja i identiteta
– Na tom temelju gradimo naš stav, čuvamo svetinje, običaje, veru i identitet. Ovo su istorijski dramatični trenuci. Moramo se osloniti na svoje najdublje duhovne temelje i jednovernu braću, uz poštovanje svih hrišćana – naglašava otac Velibor.
Pokušaji prekrajanja istorije na Kosmetu
Raković upozorava na pokušaje prekrajanja istorijskih činjenica:
– Albanci žele da se kroz identitetsku konstrukciju prikažu kao starosedeoci, a Srbi kao došljaci. Tvrde da su srpske svetinje ili preuzete od katoličkih Albanaca, ili izgrađene na ostacima njihovih hramova.
Crkva odoleva u gotovo nemogućim uslovima
Uprkos svemu, Srpska pravoslavna crkva uspeva da očuva kontinuitet i svetinje.
– Srpska država je snažno angažovana da spreči pokušaje Albanaca da preko Uneska preuzmu četiri najveće srpske svetinje – ističe Raković.
– Ali nema mesta opuštanju. Moramo biti budni i spremni na svaki novi izazov – dodaje on.
Kosmet kao jerusalimsko pitanje Evrope
Raković podseća da se ono što se danas događa Srbima i Rusima već desilo Grcima, koji su izgubili etnički grčke prostore u Maloj Aziji, na Siciliji i u Aleksandriji.
– Zapad je tada bez milosti žrtvovao Grke – kaže istoričar.
Poziv na strpljenje
Otac Velibor smatra da iskustvo grčkog naroda treba da bude pouka i Srbima.
– Može doći stradanje, ali doći će i dan slobode. Kosovsko-metohijsko pitanje je poput jerusalimskog – toliko je sveto da je teško rešivo. Zato ga treba rešavati mudro, strpljivo, uz očuvanje statusa kvo – zaključuje Raković.
Duhovna odgovornost svih nas
– Crkveno pitanje je najvažnije pitanje na Kosovu i Metohiji – poručuje otac Velibor.
Dodaje da je dužnost svakoga od nas da, u meri svojih mogućnosti, pomogne da naš narod na Kosmetu ostane na svojim ognjištima i da podržimo sveštenstvo i monaštvo koje svakodnevno svedoči Hrista, uprkos svim teškoćama.
Nedaleko od Kosovske Kamenice, sabrali su se vernici iz raznih krajeva okupili na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene. Pod vođstvom mitropolita Teodosija, osveštane su nove crkvene prostorije, a liturgija je odisala jedinstvom, verom i nadom u opstanak Srba na svetoj kosovskoj zemlji.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja – svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
POGLEDAJTE JOŠ:
PO NOVU VOZAČKU DOZVOLU VIŠE NE MORATE DA IDETE NA ŠALTERE! Sve je sada elektronski, samo pratite OVE korake!
POPALJENI CRVENI METEOALARMI! Vreme u OVIM delovima zemlje ekstremno opasno, hitno upućena UPOZORENJA – DANAS POTPUNI PAKAO! (FOTO)
Na ovim lokacijama danas možete da date krv: Vaše malo nekome značiti sve!