Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila, episkopa Aleksandrijskog.
Bio je plemićnog porekla i blizak srodnik Teofila, patrijarha aleksandrijskog, posle čije smrti je i sam bio posvećen za patrijarha.
Vodio je tri ljute borbe za svoga života: s jereticima Novacijanima, s jeretikom Nestorijem i sa Jevrejima u Aleksandriji.
Novacijani su postali u Rimu i tako prozvani po Novacijanu prezviteru, jeresonačalniku. Oni su se gordili svojom vrlinom, hodili su obučeni u belo odelo, zabranjivali su drugi brak i držali su da se ne treba moliti za one koji učine smrtni greh, niti primati natrag u crkvu one koji jedanput otpadnu od crkve, pa ma se oni gorko kajali.
„Kiril njih pobedi i istera iz Aleksandrije zajedno sa njihovim episkopom“, piše u žitijama.
S Jevrejima bila je borba mnogo teža i krvavija. Jevreji su se bili osilili u Aleksandriji još od početka, kako je Aleksandar Veliki zasnovao taj grad. Njihova mržnja prema hrišćanima bila je besna i smušena. Oni su ubijali hrišćane mučki, trovali, na krst raspinjali.
Posle duge i teške borbe Kiril je uspeo kod cara Teodosija Mlađeg, da se Jevreji proteraju iz Aleksandrije.
Njegovu borbu pak protiv Nestorija, patrijarha carigradskog, rešio je Treći vaseljenski sabor u Efesu.
Tom Saboru predsedavao je sam Kiril, zastupajući u isto vreme i papu rimskog Celestina, po negovoj molbi, koji zbog starosti nije mogao doći na Sabor.
„Nestorije bude osuđen, anatemisan, i od cara prognan na istočnu granicu carstva, gde je i umro smrću užasnom (jer mu crvi razjedu jezik, kojim je hulio Presvetu Bogorodicu nazivajući je Hristorodicom)“.
Posle svršene borbe, Kiril je u miru proživeo. Upokojio se 444. godine.
Za njega se kaže da je sastavio „Bogorodice Djevo radujsja!“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
Za njega se pričalo da „ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim“.
Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.
POGLEDAJTE JOŠ:
“NE DOZVOLIMO DA NAS SLOMI DANAŠNJA TUGA”: Potresna poruka vladike Heruvima iz grada velikog stradanja
TONINO PICULA SLAVI PROGON SRBA? EU ćuti, austrijska opozicija reaguje: „NEMA NIKAKV KREDIBILITET DA DRŽI LEKCIJE SRBIMA“
Jedan deo Srbije na udaru: RHMZ upozorava na pljuskove koji stižu za dva sata!