ODREKAO SE BOGATSTVA I MOĆI, PA MUČENIČKI STRADAO ZA HRISTA: Slavimo Prenos moštiju Svetog Teodota Stratilata

SPC danas obeležava Svetog velikomučenika Teodota Stratilata.

Ovaj svetitelj praznuje se 21. februara, a danas  se obeležava prenos njegovih moštiju iz Iraklije u Evhaitu.

Tako je on zaveštao pri stradanju svome slugi Varu: „Telo moje položi u Evhaiti na imanju mojih predaka“.

Sveti Anastasije Sinajski zapisao je ovo čudo od ikone svetog Teodota: u mestu Karsatu blizu Damaska bila je jedna crkva u ime svetog Teodora Stratilata. Kada Saraceni pokoriše Damask, jedna grupa Saracena sa ženama i decom nastani se u toj crkvi. Na zidu je bio fresko lik svetog Teodota.

Jedan Saracen pusti strelu i udari lik svetiteljev u lice. Na jedanput krv poteče iz lika. Uskoro posle toga, cela ta grupa Saracena umrla je tu u crkvi. Sveti Anastasije veli, da je on lično bio u toj crkvi, video lik svetiteljev na dvoru i tragove od stinule krvi.

Sveti velikomučenik Teodot Stratilat bio je rimski vojvoda i gradonačelnik grada Iraklije u momentu kada je rešio da ostavi svo svoje bogatstvo i moć i postane hrišćanin, iako je znao da će ga to koštati života.

Nakon što je u svom rodnom gradu srušio mnogobožačke idole navukao je bes cara Likinija koji je naredio da svetitelj bude uhapšen i stavljen na strašne muke.

Sveti Teodot je nakon toga šiban, razapet na krst, gađan strelama i na kraju ubijen. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je za sve vreme mučenja neprestano govorio: „Slava Tebi Bože moj, slava Ti“!

Sveti Teodor je umro 319. godine ne dočekavši da vidi pobedu hrišćanstva i proglašenje za zvaničnu religiju rimskog carstva. Njegove mošti su prenete iz Evhaite u Carigrad i sahranjene u crkvi Vlaherni.

Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.

Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.

Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.

Za njega se pričalo da „ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim“.

Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.