Pravoslavna crkva još od svojih najranijih vremena poštuje i proslavlja svete ljude. Danas je za proslavljanje nekog upokojenog kao svetitelja – pribrajanje liku svetih – neophodna kanonizacija. Za lokalno poštovanje podvižnika, kao i za vaseljensko, odnosno opštecrkveno priznanje, potrebna odluka crkvenih tela, a pravila mogu da se razlikuju u određenoj meri u zavisnosti od kanona pomesnih crkava.
Osnovi za kanonizaciju mogu biti: svetost života, mučeničko stradanje za veru, dar čudotvorstva i netruležnost moštiju. Pravoslavna predanje razlikuje devet „likova“ svetosti, odnosno devet vrsta svetitelja:
1. Apostoli (аp.)
Apostoli su bili neposredni Hristovi učenici, koje je On lično prizvao u službu. To su dvanaestorica najbližih učenika, kao i apostoli iz reda Sedamdesetorice. Među njima se naročito poštuju apostoli Petar i Pavle, kao Prvovrhovni. Oni su prvi propovednici Novog zaveta i osnivači Crkava. Jevanđelja – kao svedočanstva Hristovog života – napisali su apostoli-jevanđelisti: Matej, Marko, Luka i Jovan. Na ikonama se obično prikazuju sa svitkom ili knjigom – simbolom Jevanđelja.
2. Ravnoapostolni (ravnoap.)
Ovim imenom nazivaju se svetitelji koji su, poput apostola, prosvetlili narode i čitave zemlje hrišćanskom verom (na primer, sveti knez Vladimir). Na ikonama se često prikazuju sa krstom, simbolom krštenja i misionarske službe.
3. Prepodobni (prp.)
Prepodobni su monasi koji su se podvizavali u neprekidnom stremljenju da u svemu upodobe Hristu. Na ikonama su prikazani u monaškoj rasi, a desna ruka im je često podignuta u znaku blagoslova.
4. Proroci (pror.)
U Starom Zavetu, proroci su bili Božiji izabranici koji su narodu prenosili Božiju volju i najavljivali dolazak Mesije. Crkva poštuje 18 starozavetnih proroka i jednog novozavetnog – Svetog Jovana Krstitelja. Na ikonama drže svitke sa tekstovima svojih proroštava.
5. Besrebrenici (besr.)
Besrebrenici su hrišćani koji su se proslavili neizmernom milosrdnošću i potpunim odricanjem od materijalnog imetka zarad vere. Posebno se poštuju sveti lekari koji su posedovali dar isceljivanja, a nisu naplaćivali svoj trud (na primer, sveti velikomučenik i iscelitelj Pantelejmon). Na ikonama se obično prikazuju sa kutijom za lekove ili drugim simbolima lekarskog poziva.
6. Blagoverni (blag.)
Blagoverni carevi i knezovi proslavljeni su zbog odanosti Crkvi, služenja narodu, bogougodnog života i utvrđivanja vere. Na ikonama se prikazuju sa carevskim vencima i u svečanim odorama (hitonima), često sa crkvenim zdanjem u rukama – simbolom graditeljstva i brige za Božji dom.
7. Mučenici (mč.)
Mučenici su svetitelji koji su postradali i položili svoj život za Hrista. Oni koji su prošli kroz naročito teške muke nazivaju se velikomučenicima. U ruskoj tradiciji naročito se izdvaja čin strastoterpaca – mučenika koji nisu stradali u vreme otvorenih gonjenja, već su svoj podvig ispunili krotošću, trpljenjem i vernošću Božijim zapovestima.
Sveti koji su ispovedali veru i bili progonjeni, ali nisu umrli od posledica stradanja, nazivaju se ispovednicima. Ako je mučenik bio episkop ili sveštenik, nosi naziv sveštenomučenik; ako je bio monah – prepodobnomučenik. Na ikonama se, ako nije bio u crkvenom činu, obično prikazuje u crvenoj odori, sa krstom ili oruđem svog mučenja u rukama.
8. Jurodivi i blaženi (jurod, blaž..)
Jurodivi Hrista radi su svetitelji koji su iz ljubavi prema Gospodu dobrovoljno prihvatili lik bezumnih, da bi svojim životom razobličavali greh i nepravdu (na primer, Andrej Jurodivi, Vasilije Blaženi).
Blaženi se takođe odnose na drevne svetitelje koji nisu bili jurodivi, već su bili episkopi ili prepodobni – kao što su prepodobni Jeronim Stridonski, sveti Avgustin i drugi.
9. Pravedni (prav.)
Pravedni su vernici iz reda mirjana ili belog sveštenstva (koji nisu monasi), koji su vodili pravedan i bogougodan život (na primer, pravedni Jovan Kronštadtski). U ovu grupu spadaju i starozavetni praoci – Avraam, Isak i Jakov.
Poseban vid pravednih su Bogooci – sveti Joakim i Ana, roditelji Presvete Bogorodice, zatim sveti Josif – njen prečasni zaručnik, kao i car David.
Ako ste se ikada pitali kog sveca slavite i zbog čega se baš on nalazi u kalendaru Crkve – možda upravo ovaj tekst pruži odgovor na vašu duhovnu radoznalost.
A ko su čudotvorci?
U pravoslavnoj terminologiji, čudotvorci nisu poseban „lik svetih“ u užem smislu, kao što su, na primer, apostoli ili mučenici, ali dar čudotvorstva predstavlja jedan od mogućih osnovа za kanonizaciju, što je navedeno i u tekstu koji ste poslali. Zbog toga čudotvorci mogu pripadati različitim činovima svetih, a njihova čuda smatraju se svedočanstvom blagodatnog dejstva Svetoga Duha kroz njih.
1. Čudotvorci među prepodobnima
Mnogi monasi, naročito pustinjaci i starci, pokazali su dar čudotvorstva, ali se ipak kanonizuju kao prepodobni (na primer, Sveti Serafim Sarovski, prepodobni Naum Ohridski).
2. Čudotvorci među jerarsima
Neki episkopi i arhijereji, poput svetog Nikolaja Mirlikijskog, iako su bili jerarsi, kanonizovani su kao sveštenoslužitelji ili sveštenomučenici, ali ih narod najčešće naziva „čudotvorcima“ zbog mnogih isceljenja i čuda koja su se dešavala tokom njihovog života ili posle smrti. Otuda i naziv „Sveti Nikola Čudotvorac“.
3. Čudotvorci među mučenicima
Neki mučenici takođe su ispoljili čudesa – bilo tokom života, bilo nad svojim moštima. Oni se kanonizuju kao mučenici ili velikomučenici, ali se zbog vidljivih čuda u narodu često poštuju i kao čudotvorci.
4. Čudotvorci među svetim ženama
Postoje i žene svetiteljke, poput Svete Petke, ili Svete Matrone Moskovske, koje nisu svrstane u poseban čin, ali su poznate kao velike čudotvorke. Kanonizovane su kao pravednice ili blažene.
U zvaničnom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, u bogoslužbenim tekstovima i sinaksarima SPC, uz ime svetitelja često stoji epitet „čudotvorac“ ili „čudotvorka“, ali to nije zaseban lik svetosti. Taj epitet dodaje se kao pohvala za darove Svetoga Duha, recimo: Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, Sveti Naum Ohridski Čudotvorac, Sveti Prohor Pčinjski Čudotvorac…
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Ovaj simbol ima istoriju koja seže u antičko doba.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone – ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se „ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Kao patrijarh upravljao je Crkvom Hristovom devet godina.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Nije to jedini put da je crkva odolela nepogodama. Novo čudo dešava se 1979. godine kada Crnu Goru pogađa razorni zemljotres.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
POGLEDAJTE JOŠ:
JEL MOGUĆE DA IMAMO OVAKVE NARODNE POSLANIKE?“ – Opozicija Miroslava Aleksića ponovo ponižalava Srbiju! Brnabić morala hitno da reaguje: „UVREDILI STE ZEMLJU!
Bojkot Delija i Grobara?!
RUSKI PATRIJARH KIRIL ZAGRMEO ZBOG IZJAVE O ISLAMU: Oglasili se i iz državnog vrha – palo razrešenje