Tamo gde su prvi koraci Svetog Pajsija ostavili tragove svetosti, danas hiljade hodočasnika pronalazi utehu, nadu i blagoslov. Prema podacima lokalnih vlasti, gotovo svakog vikenda vernici koji prate duhovne stope Svetog Pajsija Svetogorca prelaze brojku od 3.000 ljudi, dolazeći u potragu za njegovim blagoslovom i duhovnom pomoći.
Glavno odredište hodočašća vernika jeste manastir Stomio, mesto gde se Svetitelj podvizavao četiri godine, od 1958. do 1962, na samom početku svog monaškog života. U poslednjim mesecima broj poklonika dodatno je porastao zahvaljujući emitovanju televizijske serije o životu Svetog Pajsija, kojom su mnogi prvi čuli za manastir Stomio i njegovu duboku povezanost s ranim duhovnim koracima ovog svetitelja. U ovom skromnom manastiru, koji je sopstvenim rukama obnovio, dirljivo je što se Sveti Pajsije nije ograničio samo na molitvu – vredno je radio kao običan zanatlija, noseći kamenje, praveći krovove i prozore, a istovremeno podsticao meštane okolnih sela da mu se pridruže u obnovi i očuvanju ove duhovne svetinje.
Manastir koji je obnovio Sveti Pajsije
Manastir se nalazi na jednoj od najimpresivnijih i najlepših lokacija u Grčkoj – u klisuri reke Aos, između strmih padina planina Timfi (2.497 metara) i Trapezica (2.024 metra). Osnovan je davne 1442. godine na suprotnoj padini planine Trapezica, na mestu koje danas nosi ime „Stari manastir“. Na sadašnju lokaciju prenet je 1774. godine, zaslugom igumana Konstantina, na zaravan nižih obronaka Timfija.
Tokom Drugog svetskog rata, nemačke okupacione snage gotovo su potpuno razorile manastir. Jedino je crkva ostala sačuvana, oko koje je manastir kasnije ponovo oživljen kao aktivno muško opštežiće. Danas manastir raspolaže jedanaest novoizgrađenih kelija, pomoćnim prostorijama i malom sabornom crkvom u obliku krsta sa kupolom. Izvanredan drveni ikonostas s vizantijskim ikonama, kao i svete mošti prenete iz Starog manastira, svedoče o bogatoj i dubokoj duhovnoj tradiciji ovog mesta.
Pristup manastiru moguć je isključivo dvočasovnim pešačenjem od mosta u Konici, što samo po sebi hodočašće čini duboko ličnim, duhovnim i nezaboravnim iskustvom. Jedno od nezaobilaznih mesta koje hodočasnici posećuju jeste i takozvana Narodna plaža — obala reke Aos, koju meštani nazivaju ovim imenom, tik nadomak impozantnog kamenog mosta koji dominira krajolikom ovog dela Grčke. U letnjim danima, mnogi poklonici upravo ovde zastanu kako bi se osvežili, ali i u tišini posmatrali prirodu kojom je Sveti Pajsije hodio ka manastiru.
Vrhunski trenutak verske i lokalne proslave jeste 8. septembar – dan Rođenja Presvete Bogorodice – kada hiljade vernika dolazi da odaju počast Majci Božjoj i izraze zahvalnost Svetom Pajsiju, koji se na ovom mestu podvizavao i s velikom ljubavlju i naporom obnovio manastir. Mnogi hodočasnici svedoče o duhovnim čudima i milostima koje su doživeli prilikom posete rodnom kraju starca Pajsija.
Rodna kuća svetitelja
Sledeća destinacija za posetioce jeste rodna kuća Svetog Pajsija, čija arhitektura, unutrašnji enterijer, fotografije i lični predmeti vraćaju u prošlost i uvode u bogatu istoriju kraja, Male Azije i Pravoslavlja. Tu je mali Arsenije načinio prve životne korake, igrao se sa svojim prvim prijateljima, naučio prva slova i usavršavao stolarski zanat. Upravo u ovoj kući izgovorio je prve molitve i doneo životnu odluku da postane monah.
Balkon Konice – mala crkva Svete Varvare
Poseban značaj za hodočasnike ima i takozvani „balkon“ Konice – mala crkva Svete Varvare. Put do nje vodi kroz senovite staze kojima je nekada, kao dečak, prolazio mali Arsenije. Nakon petnaestak minuta pešačenja, stiže se do mesta koje oduzima dah – slikovite crkvice podignute na strmini planine, sa panoramskim pogledom na Konicu, klisuru reke Aos i vrh Gamila. Upravo u ovu bogomolju mali Arsenije je često dolazio na molitvu. Po njegovom svedočenju, tu mu se Presveta Bogorodica drugi put ukazala i darovala mu božanski dar promisla.
Teško detinjstvo Svetog Pajsija
Starac Pajsije Svetogorac, svetovnog imena Arsenije Eznepidis, rođen je u julu 1924. godine u Farasima, u Kapadokiji, u Maloj Aziji. Već sa samo četrdeset dana života, njegova porodica bila je prinuđena da napusti rodni kraj usled razmene stanovništva između Grčke i Turske. Po dolasku u Grčku, porodica se najpre naselila u Pireju, potom na Krfu, zatim u Igumenici, da bi konačno, kada je mali Arsenije imao dve godine, pronašla trajni dom u pograničnoj Konici, u Epiru.
U trenucima duhovne krize, zbunjen Darvinovom teorijom, ponovo je ovde molio satima. Kasnije će svedočiti:
– Bog je čekao moj odgovor… A zatim se pojavio sam Hristos, okupan neizmernom svetlošću. Video sam Ga od pojasa naviše. Gledao me je s velikom ljubavlju i rekao: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u Mene, ako i umre – živeće.“
Tako je u njemu učvršćena vera u Hrista i potvrđen put njegovog duhovnog uzrastanja.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
U planinskom predelu Epira, samo nekoliko kilometara od Konice, nalazi se neobična crkvica posvećena svetogorskim starcu – napravljena unutar debla vekovnog drveta, postala je simbol molitve, tišine i spoja duhovnosti s prirodom.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Ograničen broj poklonika, obavezne pozivnice i novi propisi za boravak – Sveta zajednica donela odluku koja će promeniti način poseta ovoj svetinji.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Ističe da je društvo zakazalo, kada je pristalo na takvu ucenu, novčani nedostatak – koji svojim radom moraju da nadomeste oba člana porodice.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog „Svisotela“ u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
POGLEDAJTE JOŠ:
BLOKADERI OPET MASNO SLAGALI! Laž je da su prvi najavili skup na Vidovdan! Poznati novinar totalno razotkrio NOVI POKUŠAJ MEDIJSKOG SPINA
DUHOVITA MAPA NASMEJALA I UJEDINILA CEO BALKAN – A onda su se uključili Albanci i sve skrenuli u ružnom pravcu
JEL MOGUĆE DA IMAMO OVAKVE NARODNE POSLANIKE?“ – Opozicija Miroslava Aleksića ponovo ponižalava Srbiju! Brnabić morala hitno da reaguje: „UVREDILI STE ZEMLJU!