POČETAK NOVE TENISKE EPOHE – POČETAK KRAJA NOVAKA ĐOKOVIĆA? Ipak, nije onako kako se mnogi nadaju…

Dve nedelje čistih emocija, bola, ekstaze i istorije na šljaci Pariza. Ono što smo gledali na ovogodišnjem Rolan Garosu ne može se tek tako prepričati – to se oseća u stomaku, pamti u koži, ostaje zauvek u sportskom kolektivnom pamćenju. Jer, 2025. godina neće biti zapamćena samo po titulama Karlosa Alkarasa i Koko Gof, već po trenutku kada je tenis zakoračio u svoju novu epohu. Finale između Alkarasa i Sinera – to nije bio samo meč. To je bio prelaz. Most između prošlosti i budućnosti. I evo deset zaključaka koji svedoče o toj transformaciji.

1. Karlos Alkaras – mladić koji već gradi mit o sebi

Teško je pronaći reči koje bi nadmašile ono što je Alkaras prikazao u finalu. Mentalna snaga, povratak iz bezizlaznih situacija, čista magija u teškim trenucima. Sa samo 22 godine, već pet grend slem titula. I ono što je najvažnije – osećaj da ga tek čeka prava dominacija.

2. Janik Siner – večiti rival u novoj epskoj sagi

Uprkos porazu, Italijan izlazi iz Pariza kao pobednik srca. Njegova igra, hrabrost i stav govore o šampionu u najavi. Rivalstvo sa Alkarasom ne samo da je stiglo – ono je već počelo da ispisuje stranice istorije koje ćemo čitati decenijama.

3. Novak Đoković – još nije rekao poslednju reč

Iako godina nije počela kako je želeo, Novak je stigao do polufinala, izgubio od boljeg, ali ostavio utisak da je još tu. Na šljaci, najmanje omiljenoj podlozi, pokazao je da i dalje poseduje energiju za 25. grend slem. Travnata sezona mu dolazi kao naručena. Najavio je da nakon poraza od Janika Sinera da se neće naigrati do Vimbldona, pa ne bi čudilo da ćemo ga prvi sledeći put gledati tek na Vimbldonu, gde će se boriti za istoriju. 

Moramo da se pomirimo sa činjenicom da je vreme dominacije Novaka Đokovića prošlo. Krštenica i godine vanzemaljskih borbi na betonu, travi i šljaci učinili su svoje. Nije to ništa neobično, jednog dana mora da dođe kraj. Naravno, kod njega još nije došao kraj, ali ne može se očekivati da i dalje bude onaj Terminator što je bio. Ako ste gledali čuveni film tog imena, to jest drugi deo sjajne franšize koju je režirao Džejms Kameron, sećate se kako se sve tu odvija. Stari Terminator, koji je godinama ranije bio najjači i najbolji, suočio se sa novim modelom T-1000. To vam je nedavni duel Srbina i Italijana. 

Jednostavno, ovo je samo po sebi neverovatan uspeh. Biti u egalu sa klincima koji su neverovatni, koji su Terminatori i ‘životinje’, sa starim kostima i bremenom na leđima koje se nakupila za preko ovih 20 godina koliko je tu? Postoji li neki atribut i epitet koji možete da nalepite na to? Jedino da izmislimo neki novi. 

I neće Novak tek tako reći kraj odjednom, kao što se mnogi ‘gmizavci’ nadaju. Taj će igrati dok ne dokaže da može da ih sruši i naređa redom, kao što je imao šansu na ovom turniru. Kao što je Alkarasa srušio za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Neće se završiti karijera kao njegovim rivalima u blatu prvih kola i povreda zbog kojih se teško spava na jednoj strani. 

Dok mnogi misle da je kraj, ovo je tek početak. Da, dobro ste pročitali – početak. Početak poslednje sezone najbolje serije svih vremena. Početak poslednje pesme najboljeg benda svih vremena. Početak poslednjeg čina predstave ili filma u kojoj glavni junak odšeta kao pobednik u zalazak sunca. Prijatelji teniseri – još ćemo se ćerati!

4. Generacija devedesetih – senka nekadašnjih ambicija

Rublev i Medvedev su delovali izgubljeno, Rud i De Minor razočarali, Zverev ponovo stao na poznatoj prepreci. Samo su Tijafo i Pol sačuvali minimum dostojanstva. Čini se da ova generacija polako silazi sa scene.

5. Museti i Drejper – dva lica buduće elite

Italijan i Britanac su pokazali da se opasno približavaju vrhu. Museti je igrao nadahnuto, dok je Drejper, i pored poraza, ostavio utisak tenisera pred velikim probojem – možda baš na travi.

6. Koko Gof – ime koje već ima svoje poglavlje u istoriji

Druga grend slem titula za Amerikanku. Na šljaci je briljirala zahvaljujući konzistentnosti i taktičkoj zrelosti. I dalje ima prostora za napredak u servisu i forhendu, ali sa 21 godinom – vreme radi za nju.

7. Arina Sabalenka – sama sebi najveći protivnik

Koliko god dominira WTA scenom, njena borba sa nervozom i pritiskom je i dalje očigledna. Prevelika želja za titulama pretvara se u unutrašnju sabotažu. Ako ne pronađe unutrašnji mir, rizikuje da ostane bez velikih uspeha koje realno može da osvoji.

8. Iga Švjontek – pad sa pariskog trona

Iako je stigla do polufinala, način na koji je izgubila od Sabalenke pokazuje duboku krizu. Nema one prepoznatljive borbenosti. Potrebna su velika preispitivanja i možda – promena pravca.

9. Lois Boason – senzacija iz senke

Francuskinja je oduševila naciju i svet. Niko nije očekivao polufinale, a ona je rušila imena kao što su Pegula i Andreeva. Pitanje je da li je ovo bila vatrena iskra jednog turnira ili rođenje nove teniske heroine.

10. Stabilnost u ženskom tenisu – novo doba je stiglo

Osim Boason koja se izdavaja, ostale teniserke iz vrha su opravdale očekivanja. Najbolje su stigle do završnica, što pokazuje novu konzistentnost u WTA svetu. Možda smo, konačno, zakoračili u eru istinske stabilnosti.

BONUS VIDEO