U pravoslavnoj teologiji, greh se definiše kao svaka misao, reč ili delo koje je u suprotnosti sa Božjom voljom i ljubavlju.
On predstavlja poremećaj odnosa između čoveka i Boga, kao i međuljudskih odnosa.
Pročitajte još…
Sama reč „greh“ znači promašaj cilja.
A šta je cilj za nas hrišćane?
Odgovor na to pitanje zavisi od toga kako mi pristupamo Bogu: da li kao robovi, sluge ili deca. Blaženi Teofilakt je govorio da: „Postoje tri tipa ljudi koji se spasavaju. Prvi liče na robove koji čine dobro jer se boje suda. Drugi liče na plaćene najamnike, koji žudno služe Bogu radi nagrade. Koji pripadaju trećoj vrsti ljudi, to jest, oni koji su kao sinovi, oni drže zapovesti Božje iz ljubavi prema Njemu.“
Mi pristupamo Bogu kao robovi onda kada je naša glavna motivacija da izbegnemo pakao. Mi se približavamo Bogu kao sluge onda kada je naš glavni cilj ulazak u raj. I najzad, mi pristupamo Bogu kao njegova deca kada je naša glavna motivacija ljubav.
Da se iz ljubavi prema Bogu klonimo greha i prihvatimo vrlinski način života. A vrlina je kretanje čovekovo ka Bogu, čovekova veza i zajednica sa Bogom. Vrlina je služenje drugom.
Episkop Ilarion je o grehu ispričao zanimljivo zapažanje:
– Greh je odvajanje. Sve ono što ruši zajednicu je greh. Sve ono što te odvaja od Boga i što te odvaja od drugog čoveka je greh. Mislim da je to najkraće rečeno – sve ono što stvara prostor među nama je greh.
Ističe da je smanjenje razdaljine moguće, ali jedino uz Božiju pomoć.
– Greh je napravio put koji mi treba da pređemo trudom, da bismo se vratili u zagrljaj našem nebeskom Ocu, a i našem bratu i sestri. Treba da makar uvidimo, da budemo spremni da uvidimo svoju grešnost – ono što nas odvaja od drugog čoveka i da uz pomoć Božiju tu razdaljinu smanjujemo.
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Božja ruka je uvek pružena, spremna da nas podigne, uteši i vodi, ali da bismo tu pomoć istinski osetili, potrebno je da mu se obratimo iskreno i sa verom.
Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.
Otac Viso je popravljao krov crkve kada se on urušio, a on propao unutar crkvenog objekta.
Sve što dolazi iz Božje ruke dolazi iz ljubavi.
POGLEDAJTE JOŠ:
Dvoje mladih nestalo u Dunavu!
BLOKADERI PRAVE HAOS JER SU UHVAĆENI NA DELU: Od SKC ostavili samo ruinu, a sada DIVLJAJU NA RASKRSNICI ISPRED
NEČUVENA JERES – PRESEDAN U PRAVOSLAVLJU: Usred Carigradske patrijaršije katolički kardinal učestvovao u liturgiji zajedno s vladikom