GRAĐANI SVE VIŠE ZAINTERESOVANI ZA BUNKERE! Prodaju se bolje nego stanovi

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je prošle godine da se Nemci moraju pripremiti za rat do 2029. Nemačka vlada povećava izdatke za odbranu, a proizvođači automobila razmatraju pretvaranje fabrika u proizvodnju vojne opreme, jer se zemlja suočava sa mogućnošću da bi Evropa uskoro mogla da bude uvučena u sukob punog razmera.

Jedna kompanija je identifikovala novu tržišnu nišu: posredničku uslugu za prodaju nuklearnih skloništa. Vlasnik i direktor nemačkog Bunker Makler Peter Aurnhamer rekao je za Euronews da potražnja za objektima otpornim na eksploziju značajno raste.

Sve više ljudi gradi skloništa u svojim domovima

Njegovi kupci su rašireni po celoj Nemačkoj. Sve više ljudi gradi skloništa u svojim domovima. Nemačka ima veliki broj skloništa i bunkera preostalih iz Drugog svetskog rata i Hladnog rata, ali mnoga od njih zahtevaju popravku ili renoviranje.

Kako se navodi na sajtu Bunker Makler, u Nemačkoj ne postoje javna skloništa za civile: „Politički događaji u protekloj godini doveli su do promene stavova u društvu, pa porodice sada preduzimaju korake da obezbede sopstvenu bezbednost.  

Kompanija nudi građanima koji ne mogu da grade svoja skloništa mogućnost da rezervišu mesta u slučaju nuklearnog napada. Nemački Bunker Makler nudi i mesta u takozvanim „hotelima skloništima“ u sklopu pretvaranja podzemnih garaža u skloništa za hitne slučajeve. Po potrebi se mogu isprazniti garaže, postaviti kreveti i zalihe, uključiti ventilacioni sistemi. Preduzeće nudi prostore po ceni od 35 do 89 evra dnevno u mirnodopskim uslovima, a između 85 i 180 evra dnevno u vanrednim situacijama. 

Skuplji paket uključuje mesto u prihvatilištu i hotelsku sobu

Pretplate počinju u mirnodopskim uslovima, a ugovori traju između sedam i deset godina. Skuplji paket uključuje mesto u prihvatilištu, sobu u hotelu sa četiri zvezdice, garantovane zalihe hrane za tri meseca, velnes i spa centar. Jeftiniji paket uključuje samo mesto u prihvatilištu, a hotelska usluga se može koristiti samo za vreme vanrednog stanja.

Prema izveštaju nemačkog Bundestaga iz januara ove godine, postoji 579 skloništa, sa približno 478.000 mesta, što je ostatak od 2.000 skloništa izgrađenih u bivšim zapadnonemačkim državama.  

Među njima su podzemne garaže, železničke stanice i zaštićene bolnice koje su izgrađene tokom Drugog svetskog rata. Međutim, prema ovim podacima, nijedna civilna odbrambena infrastruktura u zemlji nije funkcionalna niti operativna. Vlada je 2008. godine odlučila da napusti koncept skloništa i obustavi funkcionalno održavanje javnih skloništa jer je Evropa tada živela u relativno mirnom vremenu.

Švajcarska je krajem prošle godine najavila da će uložiti oko 250 miliona evra u unapređenje svojih skloništa za hitne slučajeve. Prema švajcarskom zakonu, svaki građanin mora imati pristup skloništu, a svaka nova zgrada mora imati ugrađeno sklonište. Skloništa imaju ojačana vrata za zaštitu od nuklearnih eksplozija, ali mnoga ih trenutno koriste kao vinske podrume.