U zemlji koja i dalje krvari iz rana prošlosti, nova inicijativa hrvatske vlade budi senke mraka za koje su mnogi želeli da veruju da su zauvek ostale iza nas. Predlog novog Zakona o grobljima, koji je upravo ušao u parlamentarnu proceduru, ne donosi samo administrativne promene, već, kako smatraju pravoslavni vernici i preostali Srbi u Hrvatskoj, predstavlja još jedan udar na dostojanstvo, na pravdu, na tišinu grobova koja se sada pokušava narušiti – političkom galamom. Jer kako drugačije nazvati zakon kojim se legalizuje uklanjanje nadgrobnih spomenika Srba, ako ne nastavkom nepravde, ovaj put s pečatom države?
– Ovo je zakon protiv mrtvih Srba – ogorčeno izjavljuje predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac, koji decenijama beleži sudbinu postradalog srpskog naroda u Hrvatskoj. On ističe da je zakon iniciran pod snažnim uticajem desničarskog Domovinskog pokreta – stranke koju otvoreno naziva neoustaškom – i da se sve sprovodi s jasnim ciljem: da zakon bude usvojen do 30. godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja“.
U pravoslavlju, grob nije samo mesto počinka, već svedočanstvo vere u Vaskrsenje. Nadgrobni krst, ćirilični epitaf, pomen Gospodu – sve to za nas ima duhovno značenje. Međutim, novi zakon predviđa da svi spomenici podignuti nakon 30. maja 1990. godine mogu biti uklonjeni ukoliko sadrže poruke koje „nisu po volji“ hrvatskim vlastima.
„Sporne nadgrobne spomenike može prijaviti bilo ko, a predviđeno je uvođenje komisija na nivou županija i ona bi, ukoliko je potrebno, davala mišljenje o njihovoj prikladnosti, prenose hrvatski mediji. Ukoliko vlasnici ne uklone takav spomenik, prijeti im kazna od 1.000 do 5.000 evra. Ko će procenjivati šta je „sporno“? Šta znači „neprimereno“ kada je reč o poslednjem svedočanstvu jedne duše? Ko ima pravo da briše istoriju uklesanu u kamen?
– Zakon je pisan neprecizno, namerno dvosmisleno, kako bi se tumačio proizvoljno. U praksi će to značiti uklanjanje spomenika sa ćiriličnim natpisima, sa simbolima Republike Srpske Krajine, sa imenima ljudi koji su stradali kao Srbi – jer to, očigledno, nekima smeta – objašnjava Štrbac, prenosi Sputnjik.
U atmosferi straha, mnogi Srbi u Hrvatskoj već sada prepravljaju spomenike svojih bližnjih, uklanjaju krstove, prekrivaju natpise, menjaju slova svoje duhovne azbuke. Nije to strah od kazni, već od komšijskog pogleda, od fizičkog nasilja, od nepravde koja se, kao senka, nastanjuje u svakodnevici.
Ovaj zakon dolazi u istom dahu sa pripremama za Tompsonov koncert u Zagrebu, 5. jula, u susret „Oluji“ – akciji koju Srbi pamte kao egzodus, a Hrvatska slavi kao pobedu. Na tom koncertu, koji se najavljuje kao najveći u regionu, pesma će biti oružje, a prisustvo – brojka za pokazivanje.
– Prodato je već više od 281.000 karata, još 100.000 je pušteno… Žele da nadmaše brojku s dolaska pape Jovana Pavla Drugog 1994. godine – kaže Štrbac.
Ali dok se slavi i peva, dok se brojke nadmeću, iza zavesa proslave brišu se poslednji tragovi prisustva naroda koji je tu vekovima sahranjivao svoje najmilije. I dok svet misli da se istorija piše u učionicama i na spomenicima slavnih, u Hrvatskoj se istorija briše sa nadgrobnih ploča onih koji nemaju više glasa.
Ovaj zakon nije samo čin administracije. On je pokušaj da se zaborav učini zakonitim, da se ćirilica protera čak i sa večnih prebivališta, da se poginuli vojnici i civili pretvore u „nepodobne mrtve“. A to je, kako učimo iz Jevanđelja, greh protiv same pravde Božije – jer On „nije Bog mrtvih, nego živih“ (Mt 22,32), a naši mrtvi u Hristu – nisu zaboravljeni.
U ovom vremenu kada sve više grobova postaje „sporno mesto“, ostaje nada da će Crkva, kao i do sada, čuvati uspomenu, svedočiti istinu i braniti dostojanstvo svojih vernih, makar i s onu stranu groba.
Jer pred Gospodom, i mrtvi govore. Samo ih treba umeti slušati.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
POGLEDAJTE JOŠ:
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Blagovesti, dan kad je Arhangel Gavrilo javio Devici Mariji da će roditi Isusa!
ŠTA PROLAZI KROZ GLAVU OSOBI KOJA JE NA KORAK OD SAMOUBISTVA: Karl Gustav Jung je još davno objasnio zašto se pojedinci odlučuju na ovaj drastičan korak!
Snajka Dragane Mirković je prava plava bobetina: Izvajan stomak i veliki dekolte mame uzdahe, a Marko…