DUGO ZAJEDNO U OKOVIMA TAMNOVALI I MUČENI, ALI SE HRISTA NISU ODREKLI: Danas su Sveti mučenik Agapije i drugi s njim

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog mučenika Agapija i sedmoricu hrišćanskih svetitelja sa njim.

Sveti mučenik Agapije i sedmorica s njim su hrišćanski svetitelji. Sva sedmorica, sem Agapija, su bili sasvim mladi ljudi, a još nisu bili hrišćani, niti su se ikad krstili vodom, ali njihovo krštenje je bilo krvlju.

Svi su postradali u Kesariji Palestinskoj od kneza Urbana, u vreme cara Dioklecijana.

Agapije beše iz grada Gaze, Timolaj iz Ponta Evksinskog, dva Dionisija iz Tripola Finikijskog, Romil beše i pođakon diospolske crkve u Palestini, Publije i dva Aleksandra behu iz Egipta.

„Oni stradaše u Kesariji Palestinskoj od carskog namesnika Urbana, pošto bi svuda objavljena bezbožna zapovest careva da se hrišćani moraju pokloniti idolima poganim i prineti im žrtve“, piše u žitijama.

O jednom idolopokloničkom prazniku u gradu Kesariji bile su priređene velike svečanosti, za vreme kojih su mučeni hrišćani.

To je gledalo preostalih šest mladića, pa videći sa kakvim trpljenjem hrišćani podnose sve muke, raspalili su se revnošću za Hrista, vezali su sami sebi ruke naopako i tako vezani došli pred Urbana govoreći: i mi smo hrišćani! 

Namesnik Urban, videći ih mlade, nije hteo da ih odmah pogubi, nego ih je dugo nagovarao da se poklone idolima. Zatim naredi te ih u bace u tamnicu. Tu su i upoznali Agapija, ugledan među hrišćanima, jer je već trpeo razne muke zbog hrišćanstva. 

„I sada on bi sa slugom svojim Dionisijem Egipćaninom uhvaćen, i bačen u tamnicu među šest svetih mladića, I tako ih postade osam. Dugo su oni u okovima tamnovali, i mnogo puta ispitivani, i na razne muke stavljani, ali oni sve junački pretrpeše i Hrista se ne odrekoše“.

Najzad su svi bili posečeni mačem.

Sveštenik crkve nikada ne prezire one koji se iskreno kaju. On se raduje iskrenoj ispovesti pokajnika, kao što se lekar raduje ozdravljenju bolesnika, objašnjava sveštenik.

Nije lako, kaže tac Vajo, izgubiti bračnog partnera, veliko je to iskušenje i životna muka, ali je isto tako teško i živeti sam.

Osnovao je dvanaest manastira, u svakome u početku bilo po dvanaest monaha.

Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te postiže unutrašnji mir i duhovnu snagu.