VOJNI PILOTI ZABORAVILI DA LETE: Alarmantno upozorenje stručnjaka, „LJUDI SU UPLAŠENI“

Piloti navode da bi još ljudi moglo da strada ukoliko oružane snage SAD ne poprave hroničnu nestašicu opreme i preokrenu opasno smanjivanje neophodnog broja letačkih sati, prenosi britanski The Telegraph.

– Neki regruti mogu provesti i do godinu dana bez ijednog leta zbog nedostatka aviona i instruktora – tvrde sadašnji i bivši američki vojni piloti, prenosi Telegraf.

Upozorenja su usledila nakon što je vojni helikopter Black Hawk udario u evion na letu 5342 Amerikan Airlinesa iznad Vašingtona 29. januara, pri čemu je poginulo svih 67 putnika i članova posade.

Elizabet Mekormik, koja je bivši vojni pilot helikoptera Black Hawk, rekla je da je skraćeno vreme obuke „faktor broj jedan koji doprinosi“ tome da dođe do nesreće:

– Ljudi su uplašeni. Stvari moraju biti instinktivne i mišićna memorija, ne treba dugo da se veština degradira –  rekla je ona.

Stopa nesreća vojnih aviona porasla je četiri puta više puta u poslednje dve godine, zbog čega je 2024. najsmrtonosnija u avijaciji u poslednjoj deceniji, pokazuje statistika Pentagona.

U poslednjih meseci bilo je ukupno 17 ozbiljnih incidenata do septembra, a koji su doveli do 12 smrtnih slučajeva i višestrukih povreda. Izveštaj o bezbednosti u vojsci 2024. navodi da je prosečno vreme leta pilota za smanjeno za oko 300 sati po pilotu tokom poslednje decenije. U izveštaju se navodi da bi to moglo da doprinese porastu broju incidenata.

U međuvremenu, vladina kancelarija za odgovornost (GAO) je otkrila da 2023. vojni piloti nisu uspeli da ispune svoj cilj profesionalnog leta od devet sati letenja mesečno kako bi zadržali novo obučenosti u konkretnim avionima i bili spremni da reaguju u slučaju potrebe.

Prošle godine, mornarica je takođe doživela najviše nezgoda najozbiljnije vrste, na moru u poslednjih deset godina. Dogodilo se ukupno 10 nesreća i incidenata, što je gotovo duplo više od prosela u poslednjoj deceniji kada ih je godišnje bilo 5,3.

Sati letenja svedeni na apsolutni minimum

Aktivni mornarički pilot izjavio je da je obuka toliko neredovna, s pauzama i do mesec dana između letova, da se vreme potrebno nekim pilotima da prikupe dovoljno sati letenja kako bi se pridružili floti udvostručilo. Neki piloti ni nakon četiri godine obuke još nisu stekli kvalifikaciju za letenje borbenim avionima F-18.

– Teško je da student održi veštinu kada tokom pojedinih meseci nema nijedan sat letenja. Ako ne letite redovno i sa dovoljnom praksom, postajete opasni – rekao je pilot.

Brajan Klark, viši saradnik Instituta Hadson i penzionisani mornarički podmorničar, izjavio je da je „dramatično smanjenje“ sati letenja „alarmantno“:

– Smanjili smo sate letenja na apsolutni minimum. To povećava verovatnoću za ovakve nesreće – smatra on.

Nedostatak letelica smanjuje sate letenja Jedan od glavnih faktora koji smanjuju sate letenja jeste nestašica aviona.

Kongresni izveštaj iz 2024. godine otkrio je da je broj posadnih letelica u vojsci, od kojih su većina helikopteri, opao za gotovo četvrtinu od 2000. godine, sa oko 5.000 na 3.900. Mornarica se takođe suočava s manjkom aviona i helikoptera.

Smanjenje flote opterećuje postojeću opremu

Aktivni pilot helikoptera „Sikorsky Seahawk“ rekao je da smanjenje broja letelica dodatno otežava problem nestašice opreme. Kada se nešto pokvari, prva opcija nije čekanje na novi deo, već se rezervni deo uzima iz drugog helikoptera, jer bi čekanje na zamenu trajalo „beskonačno dugo“.

Zbog toga, od šest letelica dostupnih za njihov eskadron od 30 pilota, samo tri su u potpunosti sposobne za letenje. Ostale se koriste kao „kraljice hangara“ i služe za rastavljanje i uzimanje delova.

Bivši mornarički električar za helikoptere rekao je da je jednom prilikom radnik za održavanje u njihovoj jedinici „na brzinu trebalo da poveze“ helikopter „Sikorsky SH-60 Seahawk“, koji je bio potreban za misiju, ali mu je nedostajao upaljač za paljenje.

Prema Klarkovim rečima, jedan od razloga nestašice rezervnih delova jeste postepeno ukidanje helikoptera koji se smatraju „zastareloim“. Helikopteri i dalje imaju ulogu u logistici i transportu, ali se verovatno neće koristiti u budućim ratovima jer su ranjivi na prenosivo naoružanje i protivavionske sisteme.

– Ova dugoročna strategija trenutno stvara pritisak na pilote i ostavlja vojsku nespremnom – rekao je Klark.

Mornarički pilot koji obučava regrute na avionima „T-45 Goshawk“ izjavio je da je letelica „smrtonosna zamka“ i da se koristi dok bukvalno „ne počne da pada s neba i dok ljudi ne stradaju“.

Instruktor povezuje brojne probleme sa „veoma starim“ motorom koji proizvodi „Rolls-Royce“. Zbog kašnjenja u nabavci delova, piloti su često primorani da traže „brza rešenja“, rekao je instruktor.

– Ali možete da improvizujete samo određeni broj puta pre nego što neko pogine.

Bezbednosni problemi doprinose krizi zadržavanja osoblja

Svi vojni letovi“ T-45″ aviona su nekoliko puta bili obustavljeni poslednjih godina zbog niza kvarova na motorima. Međutim, svaki put su letovi nastavljeni nakon samo nekoliko nedelja. Instruktor je dodao da se malo ko od kolega zaista uzda u tehničke preglede ovih aviona.

Takođe je naveo da su bezbednosni problemi doprineli krizi zadržavanja iskusnih pilota, koji su toliko nezadovoljni da napuštaju službu čim im istekne obaveznih osam godina aktivne dužnosti.

– Nemamo dovoljno instruktora jer ih teraju da lete avionima koji bi mogli da ubiju i njih i njihove studente – rekao je.

Sve je manje nsruktora  koji se „iscrpljuju“ letenjem više od 60 sati mesečno, što je četiri puta više od minimuma od 15 sati da bi ostali vešti u avionu, a kako bi regrutima dali dovoljno vremena za obuku.

– Ljudi odrade svoju smenu od osam sati, mrze to što rade i odlaze. Problem zadržavanja dovodi do nedostatka pilota koji su dovoljno obučeni da obučavaju druge pilote. Dakle, to ide u krug od nedostatka instruktora, do nedostatka učenika i to je beskrajni ciklus.

Prekomerena potrošnja

U jednom slučaju, pilot mlaznjaka je tvrdio da je njihova prethodna komanda plaćala 50 dolara po roli za vojnu lepljivu traku, za koju su rekli da se ne razlikuje od one koja se prodaje u prodavnici za samo 5 dolara.

Portparol vojske je priznao da se služba suočava sa „izazovima“ u održavanju profesionalnosti pilota i obuke zbog „nedostatka osoblja“ instruktora pilota.

Smanjenje profesionalnosti pilota „uglavnom je rezultat penzionisanja i odlaska naših starijih pilota, koji su imali mogućnost da nakupe više sati leta zbog mnogobrojnih borbenih misija u Iraku i Avganistanu“, izjavio je portparol.

Dodao je da je to „prirodan trend u vojsci koji sam po sebi ne izaziva zabrinutost, ali ukazuje na novu osnovnu liniju za ukupan prosečan broj sati letenja“.

Bivši narednik i komandant vojske izjavio je da su nakon povlačenja američkih trupa iz Kabula u avgustu 2021. godine, obavešteni da je budžet za avijaciju smanjen do te mere da su „piloti koji su obično letili više od 1.000 sati godišnje sada sleteli na manje od 200 sati godišnje“.

– Neki su čak imali problema da ispune minimalne zahteve za vreme letenja kako bi ostali u statusu – rekao je on.

Smanjenje finansiranja

Nedavna smanjenja budžeta za avijaciju podsećaju Brajana Klarka na „praznu snagu“ iz 1990-ih, kada je američka vojska patila zbog nedostataka u osoblju, opremi, održavanju i obuci kao rezultat budžetskih ograničenja nakon Hladnog rata.

Prošlog meseca, ministar odbrane SAD Pit Hegset pozvao je Pentagon da pronađe 50 milijardi dolara uštedu kao deo napora administracije predsednika Donalda Trampa da smanji savezne troškove.

Mark Kankian, penzionisani pukovnik marinske pešadije i viši savetnik u CSIS, upozorio je da bi Odeljenje za efikasnost vlade (Doge), oje vodi milijarder Ilon Mask, moglo da gleda na vojnu avijaciju kao na lak cilj za smanjenje troškova.

– Ako administracija povuče puno novca vrlo brzo, postoji rizik da bi stvari mogle postati još gore. Problem sa Doge je što imaju filozofiju ‘kreći brzo i lomi stvari, pa ćemo to kasnije rešavati’. Ako krenete brzo i slomite spremnost, imaćete nesreće i mnoge loše stvari će se desiti – rekao je on.

Bonus video: