ON JE BIO VELIKO DUHOVNO I MORALNO SVETLO U NEZNABOŽAČKOM GRADU: Danas je Sveštenomučenik Vlasije

SPC danas obeležava Sveštenomučenika Vlasija.

Sveštenomučenik Vlasije bio je rodom iz oblasti kapadokijske. Bogobojažljiv i krotak je bio od ranog detinjstva. Zbog svojih velikih vrlina izabran je bio za episkopa grada Sevastije. Beše Vlasije veliko duhovno i moralno svetilo u tom neznabožačkom gradu.

U vreme teškog gonjenja hrišćana, Sveti Vlasije je hrabrio svoju pastvu i posećivao je utamničene mučenike Hristove, među kojima je naročito istaknut bio slavni Jevstratije. Kada grad Sevastija osta sasvim bez hrišćana, „jedni izgiboše, drugi izbegoše“,  tada se starac Vlasije povukao u planinu Argeos, i tamo se nastanio u jednoj pešteri.

„Divlji zverovi poznavši svetog čoveka, pribiše se oko njega, i on ih nežno milovaše. No gonitelji nađoše svetitelja u tom skrivenom mestu i povedoše ga na sud“.

Uz put Vlasije isceli jednoga dečka, kome beše zastala kost u grlu; i na žalbu neke bedne udovice, da joj vuk ugrabio beše prase, učini silom svoje molitve, te joj vuk vrati prase.

„Mračne sudije ga žestoko mučiše, biše i strugaše“.

Svojom nepokolebljivošću u veri Hristovoj, Vlasije obrati mnoge neznabošce u veru. Sedam žena i dva deteta tamnovali su zajedno s njim. Žene su bile najpre posečene, a potom i Vlasije sa dva deteta.

Postradao je 316. godine. 

Amanet se ostavlja pismeno ili usmeno, a u našem narodu se veruje da ako ti ga ostave roditelji, da se on mora ispoštovati.

Nikifor je preklinjao Saprikija da se ne odriče Hrista, ali ovaj je ostao pri svome

Ispovest, kako kaže sveštenik, nije nešto što treba odlagati zbog toga što se greh možda iznova ponovlja, jer u tom procesu duhovne borbe Božija blagodat je ključna.

Kao prvo, čovek treba da shvati da mu određena navika šteti, a zatim da poželi da se protiv nje bori ne bi li je se oslobodio, govorio je Starac Pajsije.