REŽIM U PRIŠTINI SHVATIO DA NE MOŽE DA NAS SLOMI: SNAGA JE U NARODU!

Autorski tekst:

Danijela Nikolić, predsednica skupštinskog odbora za KiM

ZSO uslov za Aljbina Kurtija ili mantra da međunarodna zajednica ipak ima još o čemu s Beogradom da razgovara iako su sve rekli usvajanjem preporuke (nacrta izveštaja Dore Bakojani, perjanice tzv. države Kosovo) pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope (PSSE) da nepostojeća država bude primljena u Savet Evrope (SE) i opet bez ZSO.

Dugom diplomatskom aktivnošću i velikim naporima našeg predsednika Aleksandra Vučića na dnevnom redu Komiteta ministara nikad se nije našao zahtev Prištine za ulazak u članstvo Saveta Evrope.

Režim u Prištini nije se zaustavio u težnjama i dokazivanju međunarodnoj zajednici da je nasilje jedini jezik koji „neposlušni Srbi“ razumeju i na vrlo perfidan način je u novembru tražio da iz statusa „druge delegacije“, kao nepostojeće forme po poslovniku PSSE, dobije status specijalnog gosta, koji, pritom, dobijaju samo države članice UN, što tzv. država Kosovo svakako nije.

Ovu nameru Aljbina Kurtija je prozrela naša delegacija u PSSE kao još jedan njegov pokušaj da obmane javnost i birače uoči predstojećih izbore na KiM, ukazujući da je ipak voljeno biće i mezimče evropskih zemalja koje može sve.

Pa ne može.

Da treba da bude formirana Zajednica srpskih opština, Srbi na KiM i zvanični Beograd znaju već dugih 11 godina. Kurti je još jednom ponovio nakon zasedanja PSSE i uoči godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma (19. april 2013) da ona i ne treba jer Srbi na KiM imaju i previše prava.

Pravo i pravda ne postoje, licemerje i dupli aršini su standard. Koga još zanimaju obespravljeni Srbi na brdovitom Balkanu koji traže ZSO. Evropski zvaničnici pričaju o demokratiji, a podržavaju tiraniju. Govore o slobodi kretanja, a podržavaju kazamate. Daju garancije da nema spiskova, a po njima vlast u Prištini hapsi na najbrutalniji način.

Institucionalno nasilje i zabrana rada srpskih institucija brava je u koju se deo zapadnih sila zagledao, bez odgovora kod koga je ključ.

Da li je nedelja 9. februara odgovor na mnoga pitanja?

Izbori na KiM uvek donose izazove, ali i prilike za srpsku zajednicu, naročito kroz delovanje Srpske liste, koja ostaje ključni politički faktor među Srbima u našoj južnoj pokrajini. U kontekstu sve većeg institucionalnog pritiska Prištine i politike Aljbina Kurtija predstojeći izborni dan može biti od presudnog značaja za političko preživljavanje Srba i očuvanje naših prava i sloboda.

Izbori su način da Srbi olovkom pobede duge cevi Kurtijevih specijalaca.

Učešće Srpske liste na izborima donosi određene koristi, pre svega vraćanje političke kontrole nad srpskim opštinama i jačanje institucionalne borbe za prava Srba. Međutim, prepreke su ogromne: od neslobodnih uslova izbora, pritisaka kosovskih vlasti i ograničene međunarodne podrške pa do svakodnevnih bezbednosnih rizika.

Pitanje je i da li će Priština omogućiti fer uslove za srpsko političko organizovanje na dan izbora ili će, kao i ranije, pokušati da administrativnim preprekama i pritiscima oslabi snagu Srpske liste.

Snaga je u narodu. Masovni skupovi podrške Srpskoj listi u predizbornoj kampanji su izraz prkosa i poruka da Srbija na KiM živi i da će živeti.

Iako režim u Prištini i dalje smišlja kako da nas pokori i protera, valjda je shvatio da ne može da nađe to nešto što samo u Srbima postoji, a to su prkos i inat koji ne mogu slomiti.

Srpska lista nema alternativu.

Usled novih geopolitičkih prilika i važnih promena u SAD dolaze i nove prilike i šanse za nas.

Sad je svima jasno da će Godo možda doći, ali nikome nije jasno zašto Srbi ne odustaju od KiM i da Srbi i srpski narod nikada neće odustati od ZSO.

– Otadžbina nije predmet ograničen, oivičen, utelovljen. Otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru – rekao je veliki Branislav Nušić, između ostalog i konzul u Prištini, mom rodnom gradu.