NAJVEĆI OTAC PRAVOSLAVLJA: Danas je Prepodobni Maksim Ispovednik

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog prepodobnog Maksima Ispovednika, sveca koji se smatra najvećim ocem pravoslavlja.

Prepodobni Maksim Ispovednik je bio Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom monah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice.

Bio je najveći branilac pravoslavlja od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve.

Naime: kao što je Evtihije tvrdio, da je u Isusu Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je u Hristu jedna volja. Maksim se  nije slagao sa ovom tvrdnjom čime je postao protivnik i cara i patrijarha.

Nijednog trenutka se zbog toga nije uplašio, nego je istraja do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.

„Njegovim nastojanjem održi se jedan sabor u Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita“, piše u žitijama.

Maksimovo stradanje za pravoslavlje teško je i opisati. Uhapšen je i strašno mučen, a o tome su ostali i neki istorijski zapisi – Sveti Maksim je vođen kroz grad, pljuvan i ponižavan od mase naroda i tučen od vojnika.

Nakon suđenja jezik mu je odsečen (da ne bi mogao više da iznosi svoju „jeres“), kao i desna ruka (da ne bi više mogao da piše). Nakon toga proteran je u najzabačeniji deo carstva i osuđen da poslednje dane provede bez hrane i pića. Tako je ovaj svetitelj ubrzo i umro u progonstvu 13. avgusta 662. godine.

Učenje Maksima Ispovednika uskoro se pokazalo kao ispravno. Na Šestom vaseljenskom saboru u Carigradu ono je usvojeno kao zvanično i ovaj crkveni otac je proglašen za sveca i jednog od otaca hrišćanstva.

Strašni detalji mučenja Prepodobnog Maksima Ispovednika i danas ga svrstavaju u red onih koji su zbog hrišćanskog učenja podneli najveće žrtve.

Ako je moguće gladnoga da nahrane, žednoga da napoje i sa svima da budu u dobrim odnosima što do njih stoji, govorio je starac Tadej o porodici koja je Bogu mila.

Svome učeniku Pafnutiju govorio je Makarije često: „Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen“.

Ova tema, kako je istakao vladika, ima veliku teološku važnost zbog širenje vere i radi jedinstva Crkve. Ako bi svako radio po svom mišljenju i željama, onda bi se vera i jedinstvo Crkve dovodilo u opasnost.

Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo je da dovrše opelo.