Molitva ima centralnu ulogu u životu hrišćana, pa sam tim i pravoslavaca, jer predstavlja razgovor čovekove duše sa samim Bogom. Molitva nije samo prilika da se traži pomoć ili izrazi zahvalnost, već je to i sredstvo za postizanje unutrašnjeg mira, duhovne obnove i očuvanje duhovnog zdravlja. Kroz molitvu se vernik duhovno pročišćava, stiče veću bliskost sa Bogom i izgrađuje svoje vrline.
Za pravoslavne hrišćane, molitva je temelj svih drugih vrlina, jer je kroz nju moguće razumeti duboke tajne vere i osvežiti ljubav prema Bogu. Bez nje, ni vera ni ljubav prema Bogu ne mogu biti potpuni i istinski.
Molitva treba biti iskrena i dolaziti iz srca, a vernici se često pitaju da li je prihvatljivo moliti se sedeći ili ležeći. Na ovo pitanje odgovara ruski vladika Pahomije Bruskov, koji objašnjava da je sve dozvoljeno, ali da je važno razmisliti o tome šta je razlog za sedenje ili ležanje tokom molitve.
Uvaženi ruski vladika Pahomije Bruskov dao je i više nego jasan odgovor na ovo pitanje.
– Apostol Pavle je napisao: „Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist“. (Kor. 6,12). Ako ste umorni i bolesni, možete sesti u crkvi, a i tokom molitve kod kuće. Ali morate razmisliti koji je vaš razlog za to. Da li je to bolest koja vas sprečava da se molite, ili je to lenjost?
On potom naglašava:
– Ako je čovek teško bolestan molitve može da čita i ležeći. Ali, ako ste prosto umorni ili ako ste lenji, onda morate da naterate sebe da ustanete. Tokom bogosluženja, tipik reguliše kada možemo da ustanemo a kada da sednemo: na primer kada se čita Jevanđelje i akatisti, slušamo stojeći, ali tokom čitanja katizmi, himni ili propovedi, sedimo – zaključuje vladika Pahomije.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Bez molitve je nemoguće razumeti tajne vere i bez nje nema prave ljubavi prema Bogu.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je „kao zatvorenik“ proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kako spustiti cenu stana? Iskustva: „Spustili smo je za 30.000 evra jer su drugi bili previše izbirljivi“
VUČEVIĆ: Odbranićemo Vojvodinu, ona je preduslov našeg opstanka
DOK JEDNI GRADE, DRUGI BI BLOKADE: Predsednik Vučić obišao novu saobraćajnicu! ČITAJTE U SRPSKOM TELEGRAFU!