Odabrali su umetnost kao svoj put, zavoleli smo ih preko malh ekrana ili kroz njihovu muziku, ali su se na kraju ipak posvetili veri.
Rastko Lupulović
Oni koji su gledali popularnu seriju iz 90-ih „Otvorena vrata“, dobro se sećaju lika Milančeta. Osim uloge u pomenutoj seriji, Rastko Lupulović glumio je u filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“.
Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije, a osim pred kamerama, bio je uspešan i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica „odvukla“ u Omladinsko pozorište „Dadov“.
Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.
– Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… U susretu sa verom i tradicijom dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se… – rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što je otišao u monaštvo 1996. godine.
Iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
– Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo – ispričao je Lupulović jednom u emisiji „Exploziv“.
Veselinka Zastavniković
Pre nekoliko godina javnost je iznenadila vest da se bivša supruga nekadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, zamonašila. Veselinka Zastavniković, tvrde mnogi, natprosečno je inteligentna, ambiciozna, lepa, borac za pravdu, revolucionarka, buntovnica.
Boris i Veselinka brak su sklopili 1980. godine, a razveli su se 1996. godine. Rođena je u Osijeku, kao ćerka oficira JNA. Radila je kao novinarka, a potom i u Ministarstvu vera. Veselinka je 2002. godine otišla u manastir u Peći kao iskušenica, gde se 2008. godine zamonašila i postala kaluđerica Irina.
Kao iskušenica, Veselinka je bila zadužena za održavanje odaja pokojnog patrijarha Pavla, koji je formalno držao i pećku mitropoliju.
Veselinka Zastavniković je, što je nezapamćeno u istoriji ženskog monaštva, skoro punih pet godina bila iskušenica, što je posebno neobično za iskušenicu koja je visoka intelektualka.
Monaško ime Irina uzela je na predlog patrijarha Pavla, koga je, inače, posećivala u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Za vreme iskušeništva u manastiru nije govorila o svom svetovnom životu.
Arsenije Jovanović
Monah Arsenije Jovanović imao je posebno zanimljiv život. Kako se može pronaći u njegovoj biografiji, život bogataša sa Senjaka zamenio je svetovnim životom. Po struci je diplomirani stomatolog i voleo je umetnost.
Njegovi prijatelji bili su članovi kultnog rok benda EKV, te se često družio sa Milanom Mladenovićem, Ivicom Vidovićem, Bojanom Pečarom, kao i sa slikarom Dušanom Gerzićem Gerom, koji mu je bio najbolji drug još iz detinjstva. U tim godinama droga, kao što je heroin, bila je nešto novo na prostoru tadašnje Jugoslavije, te je veliki broj ljudi iz društvenog miljea, koji su činili muzičari, književnici, slikari, počeo da završava tragično usled predoziranja ili bolesti koje su ih zahvatili.
Arsenije, koji je bio i klavijaturista u jednom bendu, a svirao je i sa bendom EKV, odlučuje da napusti Beograd. Najteže mu je pala smrt prijatelja Gere. Sedam godina proveo je obilazeći manastire širom sveta, te je pet godina proveo sam na planini bez ikakvog kontakta sa ljudima.
O svom životu pre nego što se zamonašio napisao je 2006. godine knjigu „Bog i rokenrol“. Zamonašio se u manastiru Ostrog.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Posle višednevne potrage, telo svetogorskog isposnika pronađeno je u zabačenom delu Atosa. Istraga o njegovoj smrti u toku je, dok se monaška zajednica moli za njegovu dušu u Hristu.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Mitropolit Fotije je tokom liturgije u drevnoj svetinji proizveo monahinju Anastasiju u čin igumanije, ističući ulogu manastira u duhovnoj obnovi i spasenju. A služen je pomen i i upokojenoj igumaniji Marti, čiji rad ostaje uzor za buduće generacije.
Po večernjem bogosluženju, mitropolit Joanikije je zamonašio iskušenika i poželeo mu sreću na njegovom monaškom putovanju.
Prepodobni Porfirije Kavsokalivit kanonizovan 2013. godine, ceo svoj ovozemaljski život posvetio je molitvi, skromnosti i čudesnim iscelenjima, a njegova duhovna mudrost i danas inspiriše vernike širom pravoslavnog sveta.
Profesor kardiologije u otvorenom pismu otkrio je neverovatne trenutke svog života sa starcem Porfirijem, od svakodnevnih borbi sa bolešću do neobičnih dijagnoza i duboke duhovnosti koju je nosio, ostavljajući trajni utisak na sve koji su ga lično poznavali.
Svetinje čuvaju vekovne recepte i savete koji jednostavne sastojke pretvaraju u prava remek-dela ukusa. Uz posvećenost, strpljenje i ljubav, svako jelo postaje priča o harmoniji prirode i vere.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Sav prilog biće usmeren na rad Crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva, koja svakodnevno priprema dve hiljade obroka za naše najsiromašnije sugrađane.
Protojerej, prof. dr Ljubivoje Stojanović ističe da su ove tragedije velike, ali postoje stvari koje se ne rešavaju novim sukobima jer bi to bilo umnoženje nesreće.
Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Do danas su u svetinji ostali sačuvani i kameni ikonostas, pet prestonih ikona i fragmenti polijeleja.
Ljiljana Popović i ansambl Živa voda su izveli numeru u kojoj su dirljivim stihovima ispričali priču u despotu.
Premda je riječ o rimokatoličkoj crkvi, ova katedrala nema biskupa i nije priznata od strane Crkve. No, još uvijek održava mise svake nedjelje i može primiti nekoliko tisuća ljudi odjednom. Štoviše, ponekad se koristi i kao crkva za vjenčanja.
Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
U krvavoj tragediji na Cetinju ugašeno je 12 života, među kojima su i deca. Mitropolit mileševski Atanasije poziva na molitvu, pružajući reči saučešća i podrške porodicama nastradalih.
Priča o čudesnom prisustvu svetitelja koji je pomogao u najtežim trenucima ostavlja snažan utisak na svakog vernika.
POGLEDAJTE JOŠ:
VUČIĆ NA PITANJE NOVINARA BI-BI-SI-JA O PROTESTU: Studentima u blokadi nije u interesu nasilje, ali opoziciji jeste
„SVE JE DOBRO PRIPREMLJENO“! Vučić o pronađenom oružju i eksplozivu u blizini RTS-a!
SPECIJAL „UDARNA VEST“ NA KURIR TELEVIZIJI – u subotu 15. marta od 15h pratite najaktuelnija dešavanja u Beogradu