Zabava

„OVO JE NAGRADA ZA LJUBAV I VERNOST“: Emotivan govor slavne glumice na sceni Pozorišta na Terazijama, tu je provela ceo RADNI VEK!

Glumica Ljiljana Stjepanović prva je dobitnica nagrade za životno delo „Radivoje Lola Đukić“ koja joj je uručena u ponedeljak uveče na svečanosti Pozorišta na Terazijama povodom 75. rođendana te kuće.

Pozorište na Terazijama je povodom svog jubileja tradicionalno dodelilo zaposlenima zahvalnice i godišnja priznanja za doprinos u radu teatra, a Stjepanović je jednoglasnom odlukom dobila novoustanovljenu nagradu nazvanu po komediografu i reditelju Đukiću (1923-1995).

Foto: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Primajući nagradu od v.d. direktora Pozorišta na Terazijama Radoslava Marjanovića, Stjepanović je rekla da je „potpuno očarana nagradom i zahvalna pozorištu“.

– Ovo je nagrada za ljubav i vernost. Ovde sam bila stipendista i celi svoj radni vek – rekla je Stjepanovićeva, dodavši da je počastvovana što nagrada nosi ime „velikog Lole“, koga nije imala sreće da upozna niti da radi sa njim.

Emotivno izglaganje Ljiljane Stjepanović nagrađeno je dugotrajnim aplauzom prisutnih kolega.

– Nositi nagradu sa njegovim imenom je kao da sam ga znala čitav život – dodala je glumica.

Odluku su na osnivačkoj sednici Odbora za dodelu nagrade doneli Marjanović, kao i Željko Jovanović, Vesna Šouc, Duško Radović i Milan Gromilić, a „Radivoje Lola Đukić“ biće dodeljivan na tri godine sa ciljem da istakne umetnika koji je delovanjem, radom i upečatljivošću trajno doprineo umetničkom razvoju i pozicioniranju Pozorišta na Terazijama na kulturnoj mapi Srbije.

Godišnju nagradu Pozorišta na Terazijama za 2024. za izuzetan koreografski iskorak dobio je solista baleta Branko Mitrović, koji je u predstavi „A čime se ti baviš?“, kako je ocenjeno, „baletski ansambl usmerio ka novom, inovativnom i istraživačkom pristupu ovoj vrsti umetnosti“.

Primajući nagradu, Mitrović je istakao da ovo nije samo nagrada za njega i njegov tim, „nego za celu plesnu umetnosti koja nažalost ostaje u senci“ drugih pozorišnih formi, dodavši da kod nas „plesna umetnost ima potrebu za većim brojem scena, gde ples može da diše raste i razvija se“.