ZAUVEK JE OSTALA MISTERIJA ŠTA JE BILA KLINTONA TOLIKO UPLAŠILO DA JE ZATVORIO TAJNI PROJEKAT: „Zvezdana kapija“ između života i smrti

Istraživanje psihičkog špijuniranja skrenulo prema najvećoj tajni, o čemu je ostao trag od 1,2 miliona dokumenata

Da li postoji život posle smrti? U ovo je teško poverovati, ali je još teže proveriti. CIA je potrošila 18 godina i ogromne sume novca da otkrije ovu tajnu, koja bi mogla da nas poveže s onim svetom, o čemu je ostao trag od neverovatnih 1,2 miliona dokumenata s kojih je skinuta oznaka tajnosti.

IZLAZAK IZ TELA

Reč je o projektu „Zvezdana kapija“ (Stargate), koji je počeo 1977. kao pokušaj da se utvrdi da li je moguća psihička špijunaža sovjetskih vojnih kapaciteta, a onda je skrenuo u pravcu istraživanja večnog života. Okupljen je tim ekstrasensa koji je imao određeni učinak, a zaključeno je da njihova bića u špijunskim aktivnostima napuštaju tela i lebde iznad njih.

Iz toga je sledilo da biće, duh ili duša ne moraju da budu vezani za svoje ovozemaljsko telesno postojanje, odnosno da je moguće i da postoji život posle smrti.

CIA je prikupljala i knjige koje su se bavile ovom temom i pisala sižee koji su redovno završavali na stolu šefova. Izučavane su drevne i savremene religije i njihovo poimanje zagrobnog života. Takođe, i nalazi kliničara i svedočanstva onih koji su se vratili s druge strane granice stvarnog i svedočili o dugom tunelu na čijem kraju je svetlost ili da su pored njih bili prisutni davno preminuli dragi ljudi.

Projekat „Zvezdana kapija“zatvoren je 1995, po naređenju bivšeg predsednika Bila Klintona i tadašnjeg šefa CIA Džona Dojča. Ostavljeno je 1,2 miliona dokumenata i mnogi u Americi dali su se u Sizifov posao i već godinama kopaju po njima u nadi da će naći onaj koji daje odgovor na pitanje o večnom životu, ali je još više onih koji su sigurni da CIA nije objavila baš svaki papir.

U okviru ovog projekta nalazi se i izveštaj od 29 stranica vojne obaveštajne službe (INSCOM) „Kapija – analiza i procena procesa“, koji je 1983. potpisao je potpukovnik Vejn Makdonel 1983. On je na sto svog šefa general-majora Alberta Stablbajna dostavio mišljenje da projekat vredi nastaviti, pa se na tome uporno radilo još 12 godina. Na osnovu ovog izveštaja izveden je zaključak da reinkarnacija zaista postoji, pošto „svest nikad ne umire jer ona predstavlja energiju koja ne može da nestane“.

– U etapi kad osvojimo granice prostora i vremena, moramo biti intelektualno spremni za susret s razumnim bestelesnim formama energije – naveo je potpukovnik Makdonel u zaključku, odnosno ukazao da ćemo se sresti s onim što obično nazivamo duša.

Dok je „Zvezdana kapija“ bila u punom jeku, Makdonel je u tajnoj bazi u Institutu Monro u Šarlotsvilu, Virdžinija, razvio potprojekat „Kapija“ (Gateway) kao sistem treninga za postizanje povećane snage i pažnje neophodne za promenu svesti. Ono što je otkriveno upućivalo je na postojanje rinkarnacije.

SMRT NE BRIŠE SEĆANJE

– Kad svest dospe u apsolut (izvan prostora i vremena), ona sa sobom nosi sva sećanja koja je akumulirala kroz iskustvo u stvarnosti – navedeno je na 17. stranici izveštaja.

Odnosno, nalaz instituta ukazivao je na mogućnost da se sećanja prenose iz života u život putem reinkarnacije. Studija je istraživala metafizička pitanja svesti, reinkarnacije i zagrobnog života, dok je istovremeno procenjivala moguću psihičku špijunažu. Prema Makdonelovoj analizi, naime, svest postoji kao „energija koja prevazilazi našu fizičku realnost – navedeno je.

ISTRAŽIVANJE DR MUDIJA: SUSRET S MRTVIM DUŠAMA

Prvi koji je ozbiljno proučavao iskustva bliske smrti bio je američki filozof, psiholog i lekar Rejmond Mudi. Njegovu knjigu „Život posle života“, iz 1975, CIA je podrobno proučila i sastavila siže koji je dostavljen nekom od šefova, sa sve  fotokopijama izabranih stranica.

Dr Mudi je opisivao osećanja onih koji su imali kliničku smrt i prikupio mišljenja stotina lekara čije poimanje kraja života nije bilo u saglasnosti sa zvaničnom medicinom.

Knjiga je postala međunarodni bestseler, prevedena je na desetine jezika, a njen tiraž premašio je 13 miliona. A iskustva bliske smrti proglašena su dokazom realnosti zagrobnog života.

Priče prikupljene u knjizi, a ima ih oko 150, iznenađujuće su do detalja slične. Kad su govorili o prelasku u drugi svet, ovi ljudi pričali su o osećaju odvojenosti, bestežinskog stanja i bezbolnosti, istom koji su doživeli esktrasensi iz programa CIA „Zvezdana kapija“.

Svedočanstva koje je prikupio dr Mudi govorila su da se na granici smrti ceo život pojavljuje pred očima. Ovi ljudi tvrdili su da su videli pokojne rođake, a ređe i svetleća eterična bića, slična našoj predstavi o sablastima. Većina njih pominjala je zujanje i osećaj kretanja velikom brzinom kroz neki mračni tunel, na čijem je kraju bila svetlost.

Tu je bila i žena koju je zadesila klinička smrt, usled čega je bila bez svesti i nije disala 27 minuta. Reanimirali su je rođaci, pa zatim i lekari. Kad se probudila, tražila je olovku i papir. Pokazala je papir na kom je napisala: „Ovo je stvarno.“

Njeno iskustvo bliske smrti bilo je veoma intenzivno. Žena je videla svetlost i lik čoveka na jarkožutoj kapiji, možda istoj onoj koju je tražila CIA u okviru projekta „Zvezdana kapija“.

Ključna uloga Instituta Monro, sinhronizovali hemisfere mozga

Projekat „Zvezdana kapija“ zatvoren je iste godine kad je umro Robert Alen Monro (1915-1995). Ovaj projekat sprovođen je kroz Institut Monro, koji je upravo on osnovao.

Monro je bio radio-inženjer, osnivač kompanije „RAM Enterprises“ za proizvodnju mrežnih radio-programa i autor knjiga o sopstvenom vantelesnom iskustvu, a institut je osnovao radi proučavanja sinhronizacije frekvencija obe hemisfere mozga pomoću zvučnih talasa.

Cilj je bio kontrola i stimulisanje nastanka novih stanja svesti u laboratorijskim uslovima.

Monro je svoja istraživanja sprovodio 20 godina, pri čemu je njegov institut sarađivao s CIA 18. Razvio je i niz tehnika audio-stimulacije, pažnje, neophodnog instrumenta za ljude za koje se INSCOM nadao da će moći da psihičkom energijom špijuniraju sovjete.