ON JE SAMO MOLITVOM I KRSNIM ZNAMENJEM LEČIO LJUDE: Danas je Prepodobni Patapije

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnog Patapija.

Prepodobni Patapije je hrišćanski svetitelj. Rođen je u Tivi Misirskoj, od roditelja hrišćana, u VII veku.

Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama. Kada se za njegovo dobročinstvo pročulo, počeli su da mu dolaze ljudi i da traže pomoć u rešavanju problema.

Patapije se uplašio da ga ljudske pohvale ne iskvare i pobegao je iz te pustinje u Carigrad. Mislio je da će se lakše sakriti od ljudi ako se nađe među njima, nego da ode u pustinju. Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravio je sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavio svoj prekinuti isposnički podvig.

Međutim, nije mu se dalo da se sakrije. 

Neki dečko, slep od rođenja, vođen Promislom Božjim, došao je kod Patapija i zamolio ga za molitvu Bogu, kako bi progledao i „video tvar Božju, te još većma Boga proslavio“.

Patapije se smilovao na mladića, pomoli se Bogu i dečko je progledao. Za to čudo se pročulo, pa su ljudi pohitali ka njemu, neko za lek, neko za utehu, a neko samo za pouku.

Jednog znamenitog čoveka iscelio je od vodene bolesti prekrstivši ga krstom i pomazavši ga jelejem. Jednoga mladića oslobodio je od demona, koji ga je dugo mučio, napravivši znak krsta rukom po vazduhu. Ženu koja imala ranu na grudima, ispunjenu crvima, prekrsti i učini zdravom. I mnoga druga čudesa je učinio Sveti Patapije – sve molitvom, imenom Hristovim i krsnim znamenjem.

Upokojio se u dubokoj starosti.

Kažu da je imao veliku smirenost i „čist um“.

Svetoj Varvari su pre pogubljenja odsekli grudi.

Sveti Teofan nas poziva da prestanemo čekati „sutra“ i da se odmah posvetimo duhovnoj ispravci i pripremi za večnost. On ističe da se ceo naš život sastoji od sadašnjeg trenutka, i da je svaki trenutak prilika za promenu, za traženje Božje milosti, za kajanje i obraćenje. Smrt nije nešto što možemo kontrolisati ili odgoditi, iako ljudi često veruju da imaju još vremena. Samo sadašnji trenutak je ono što imamo, a upravo sada trebamo preduzeti konkretne korake da živimo ispravno i u skladu sa Božjom voljom. Ova misao Svetog Teofana nas poziva da ne padamo u zamku odlaganja duhovnog života, da ne živimo u iluzijama da ćemo se promeniti „kasnije“, jer to „kasnije“ možda nikada ne dođe.

Dok je još bio u kolevci, jednom se spustio roj pčela na njega, izlio mu med na usta i odleteo. I još kao dete pružao je ruku i govorio proročki: „Celujte, jer ću i ja biti episkop“.