ŽIVOTNA SREDINA PRIORITET VLADE! GORUĆI EKOLOŠKI PROBLEMI U SRBIJI: Šta Je Učinjeno Na Njihovom Saniranju I šta Je Planirano Da Se Radi U Narednom Periodu

Ekološke reforme u Srbiji: Kako su rešavani najveći problemi za čistiju budućnost? Srpski telegraf objavljuje veliku analizu o jednom od najvažnijih pitanja za sve nas građane Srbije i našu budućnost.

Životna sredina ostala je jedan od glavnih prioriteta i ove vlade i danas gotovo da nema lokalne samouprave u Srbiji u kojoj se ne realizuje bar jedan ekološki projekat.

Sprovođenje ključnih reformi kako bi se stanje u ovoj oblasti popravilo znatno je ubrzano otkako je potpredsednica Vlade Irena Vujović preuzela resor zaštite životne sredine. Oštar zaokret ka zaštiti životne sredine dogodio se 2021. godine i od tada se intenzivno radi na kapitalnim projektima i zelenoj infrastrukturi, koja će menjati loše navike i loše nasleđe u ovoj oblasti i koja će doneti kvalitativan pomak.

Imajući u vidu da je zaštita životne sredine decenijama bila zanemarena, u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da je pre četiri godine polazište bilo da se najpre odrede prioriteti u radu i podoblasti koje su najurgentnije za rešavanje. Određeni su: otpad, otpadne vode i vazduh i iz godine u godinu, pre svega u tim oblastima, ulažu se sve veća sredstva.

SAVREMENI STANDARDI UPRAVLJANJA OTPADOM

Najveći ekološki problem Srbije je otpad – višedecenijske gradske nesanitarne deponije, ali i manje divlje deponije. U Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da su ovaj problem rešavali tako što su krenuli u ambiciozne projekte izgradnje sedam modernih regionalnih centara kakvi postoje u razvijenim zemljama, a s druge strane paralelno su zatvarali i sanirali gradske deponije i čistili mala divlja smetlišta.

– Gradimo moderne regionalne centre, a trenutno se izvode radovi na najvećem od njih Kalenić-Ub, gde će se zbrinjavati otpad iz 15 lokalnih samouprava, koje broje više od pola miliona građana. Radimo i na modernizaciji postojećih sanitarnih deponija i njihovom proširenju kako bismo od njih napravili savremeni centar za upravljanje otpadom, što je recimo slučaj u Pirotu, gde se još zbrinjava i otpad iz Babušnice, Dimitrovgrada i Bele Palanke. Radimo i na drugim regionalnim centrima, a trudimo se da nađemo rešenje i za region koji gravitira ka deponiji Duboko – navode iz ministarstva i dodaju:

– Kada je reč o nesanitarnim deponijama, tokom četiri godine sanirali smo 10, koje su predstavljale jedan od najvećih ekoloških problema Rume, Požege, Šapca, Prijepolja, Bogatića, Zajače, Čačka, Trstenika, Bečeja i Priboja, a danas su prošlost. Uskoro će to biti slučaj i sa deponijom u Zrenjaninu, radi se i na sanaciji deponija u Subotici, Prokuplju i Topoli, a za narednu godinu je već potpisan ugovor za rešavanje problema deponije u Smederevu.

brojke

10 nesanitarnih deponija sanirano za četiri godine

1.000 malih divljih deponija očišćeno za četiri godine

50 km nedostajuće kanalizacije izgrađeno tokom ove godine

169 kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama u 76 opština i gradova zamenjeno

4.500 domaćinstava u kojima je zamenjeno ložište

350.000 sadnica zasađeno za pet godina kroz projekte ministarstva

2.800 ekoloških vozila kupljeno uz subvencije za pet godina

5.000 evra maksimalan iznos subvencije za eko-vozila

477 zaštićenih područja od nacionalnog značaja u Srbiji

10,3 odsto teritorije Srbije pod zaštitom države

2,5 odsto više teritorije pod zaštitom države nego 2020.

Ruglo naše zemlje su i male divlje deponije, koje najčešće naprave nesavesni pojedinci, a kako ističu u ovoj instituciji, očistili su ih više od 1.000 tokom četiri godine i nastaviće da čiste i u 2025.

BRIGA O REKAMA I JEZERIMA

Kao veliki ekološki problem sa kojim su se suočili, u ministarstvu izdvajaju nedostatak infrastrukture, ali i postojanje loših i predimenzioniranih zatečenih projekata za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, koji su morali da budu predmet revizije kako bi postrojenja radila efikasno. U ovom momentu, u toku je izgradnja postrojenja u Nišu, Sečnju i Apatinu i rekonstrukcija u Bečeju, Beloj Palanci, Pećincima i Valjevu, kao i oko 300 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže, takođe potrebne da bi postrojenje moglo da radi.

– Samo u 2024. godini, izgradili smo oko 50 kilometara nedostajuće kanalizacije, a što je još važnije, napornim radom, stvorili smo uslove i obezbedili sredstva da u narednoj godini još brže krenemo u realizaciju ovih projekata, koji su važni za očuvanje reka i jezera – naglašavaju u Ministarstvu zaštite životne sredine i dodaju da je plan da, kroz projekte na nivou Vlade Srbije, do 2027. godine u 35 lokalnih samouprava pokrivenost kanalizacionom mrežom bude 80 odsto, uz izgrađeno postrojenje, što je i evropski standard.

ČISTIJI VAZDUH ZA SVE

Trenutno se nalazimo u jeku grejne sezone i za građane je pitanje svih pitanja kako da se poboljša kvalitet vazduha. Stari i dotrajali kotlovi na čvrsto gorivo u grejnoj sezoni veliki su problem građanima.

Ministarstvo zaštite životne sredine od 2021. godine sprovodi javne konkurse za podršku projektima zamene kotlarnica u javnim ustanovama i toplanama, kako bi prešle na ekološki prihvatljiviji energent. Kroz ove konkurse su, kako je rečeno, uspeli da zamene 169 kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama u 76 opština i gradova.

Budžet za životnu sredinu najveći do sada

Ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 2025. iznosi 23,8 milijardi dinara, rekordno je visok, razvojni i usmeren na kapitalne zelene projekte.

– Od 2021. uspevamo da obezbedimo sve veća sredstva, jer na taj način rastu ulaganja u projekte koji su od velike važnosti za sve građane – kažu u ministarstvu.

Za sledeću godinu, dodaju, raspolažu budžetom koji je 4,5 puta veći u poređenju sa 2010. godinom, što je najbolja potvrda odlučnosti da se ulaže u izgradnju zelene infrastrukture, koja će građanima Srbije doneti standarde zaštite životne sredine kakvi se primenjuju u evropskim zemljama.

– Kroz svaki projekat koji realizujemo, korak po korak, približavamo se tom cilju, koji će doprineti i boljem kvalitetu života građana – naglašavaju u ministarstvu.

Država takođe već četiri godine pomaže i građanima da zamene ložište u domaćinstvu i do sada je, kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine, ložište zamenjeno u više od 4.500 domaćinstava.

– Opredelili smo sredstva i za narednu godinu, kada ćemo još brže menjati kotlove kako bismo popravili kvalitet vazduha, pre svega u lokalnim samoupravama koje važe za najugroženije – kažu u ministarstvu.

Paket mera za bolji vazduh uključuje i subvencije za pošumljavanje. Prema podacima, u periodu od 2020. do 2024. godine samo iz projekata Ministarstva zaštite životne sredine zasađeno je oko 350.000 sadnica. U istom periodu, subvencionisana je kupovina više od 2.800 takozvanih eko-vozila, sa više od 1,1 milijardu dinara. Inače, u 2024. godini subvencionisana su samo električna vozila, iznosom od 250 evra do 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a za sledeću godinu takođe će biti doneta uredba koja će omogućiti nastavak ove mere.

OČUVANJE PRIRODE JE OBAVEZA SVIH

Naša zemlja obiluje zadivljujućim prirodnim bogatstvima, pa je obaveza svih da doprinosu njenom očuvanju i zaštiti. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, u Srbiji trenutno ima 477 zaštićenih područja od nacionalnog značaja, a u periodu od 2020. godine do danas povećana je površina pod zaštitom za više od 2,5 odsto, pa je sada pod zaštitom države 10,3 odsto teritorije Srbije. Svake godine uvećava se i iznos sredstava za ovu namenu, pa je tako u 2021. godini bilo opredeljeno 265 miliona dinara, a u ovoj godini pola milijarde dinara. Od prošle godine, ministarstvo obezbeđuje sredstva i za projekte lokalnih samouprava na čijoj teritoriji su zaštićena područja, a za dve godine za tu namenu utrošeno je 145 miliona dinara. Nedavno je Srbija dobila još jedno zaštićeno područje Park prirode „Veliki Jastrebac“, jednu od najšumovitijih planina u Srbiji i na Balkanu, koja se prostire na 39.175 hektara, a pokrenuta je i zaštita Specijalnog rezervata prirode „Zlatar“.

BONUS VIDEO: