DA LI ZAISTA ZNAMO ŠTA ZNAČI OPROSTITI UVREDU? Monahinja Atanasija otkriva – bez ovoga nema pravog oproštaja

Svačija svakodnevnica može biti ispunjena lepim i manje prijatnim stvarima, ponekad govoreći u afektu rizikujemo da povredimo drugu osobu, ostavljajući tako trag na duši koji izjeda obe strane.

Pokajanje je prvi korak u otklanjanju neprijatnog osećaja, ali ponekad ono nije dovoljno jer se ipak nadamo konačnom oprostu osobe koju smo uvredili.

Mati Atanasija, iz manastira Rukumija je razmišljajući o praštanju, naglasila da pravi oproštaj ne pokazujemo samo rečima, već unutrašnjim pomirenjem, kad duša više ne oseća povredu. Monahinja napominje da je to problematika, o kojoj i sama često promišlja.

– Imamo tu zapovest da praštamo svojim bližnjima, i to je pitanje o kojem sam često razmišljala – započinje mati Atanasija.

Ona naglašava da je uvreda nešto što ostavlja trag na duši, ali i gorak ukus u ustima onoga ko vređa.

– Kako je to moguće? Ljudi tako ružne stvari izgovore jedni drugima, a to ostavlja na duši trag. Ostaje povreda i čovek oseća žalost, bol i tugu. Vladika Nikolaj o tome govori na sledeći način – pojašnjava monahinja:

– Kada uvredimo prijatelja, ta uvreda više nije u našoj vlasti, već ostaje kod našeg prijatelja. Koliko god se Bogu molili, postili i činili sve moguće podvige, mi ne možemo taj greh da poništimo time, dokle god nam naš prijatelj to ne oprosti. Tek kada nam on oprosti, oprašta nam i Bog.

Prvo je potrebno da se ljudi pomire sa sobom i svojim grehovima, kako bi im prijatelj mogao oprostiti, jer bez njegovog oproštaja greh ostaje neizbrisiv. 

– Ljudi bi trebalo prvo da pomognu sebi, pa tek svojim prijateljima koje su uvredili. Čineći podvige, post i molitvu to samo treba toliko da omekša dušu da bi prijatelj trebalo da vidi da nam je žao, ali ako on u srcu nama ne oprosti taj greh nam ostaje neoprošten.

Pravo opraštanje dolazi tek onda kada duša prestane da oseća povredu i kada reči koje su nas povredile više ne izazivaju emocionalnu bol.

– Mi često kažemo, kada se ispovedamo, da opraštamo, ali u suštini pravo opraštanje je onda kada nam duša više ne treperi i kada više ne osećamo povredu od onoga što nam je učinjeno i rečeno – zaključuje mati Atanasija.

Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar

U Verskom dobrotvornom starateljstvu, ljubav i posvećenost postaju hrana koja menja živote. Otkrijte kako obični ljudi sa velikim srcem daju nadu onima kojima je najpotrebnija, stvarajući osećaj doma i porodice tamo gde je to najvažnije.

Nakon tragične nesreće u kojoj je život izgubilo 14 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima donela je odluku da svoju slavu i patrona obeleži bdenjem i liturgijom, dok se skup u Srpskom narodnom pozorištu odlaže za januar 2025. godine.

U južnoj Nigeriji, hrišćanske zajednice ponovo postaju meta nemilosrdnih napada nomadskih stočara Fulani, koji ne biraju ni vreme ni mesto, a njihove žrtve su nevini vernici – i to za vreme molitve.