ON JE SVE ŠTO JE DOBIO PODELIO SA ISUSOM: Danas je Sveti apostol Jakov prvi episkop Jerusalimski i brat Gospodnji!

Srpska pravoslvana crkva i njeni vernici  danas slave Svetog apostola Jakova prvog episkopa Jerusalimskog.

Sveti apostol Jakov je jedan od 70 apostola, a naziva se Isusovim bratom, jer je bio sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice.

Kada je Josif bio na samrti, razdelio je imanje svojim sinovima, a jedan deo namenio je i Isusu Hristu. Međutim, sva braća su se ovome usprotivila, budući da Isusa nisu smatrali svojim bratom. Jedini se Jakov tome usprotivio i rekao da će svoj imetak podeliti sa Isusom, zbog čega se i naziva Isusovim bratom.

Jakov čitavog života nije jeo ni mast niti zejtin, već je živeo isključivo na hlebu i vodi.

Po vaskrsenju Gospod Isus njemu se javio. Bio je episkop u Jerusalimu 30 godina.

Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.

Međutim, kada je za prvosveštenika postavljen Anan, on je sa drugim jevrejskim starešinama smislio da ubije Jakova kao Hristovog propovednika. Prilikom proslave Pashe, kada se puno vernika slilo u Jerusalim, starešine su mu naložile da se popne na krov hrama i da govori protiv Hrista. Međutim, Jakov je počeo narodu da govori o Hristu kao o sinu Božjem i mesiji.

Razjareni sveštenici su ga skinuli sa krova, pri čemu je Jakov pao i gadno se povredio. Ipak, nije preminuo na licu mesta, već je na kolenima pružio ruke ka nebu i zavapio „Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine“.

Tada mu je prišao neki čovek i svom silinom ga udario po glavi, i tada je skončao u svojoj 63. godini.

Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.

Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: „Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.

Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko… Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.

Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca.