Potresna ispovest Srbina koji je tri i po minuta bio MRTAV NA TERENU! Gudelj ostavio ljude u šoku: SPASAO ME JE BOŽJI ANĐEO! Tunel je bio sve tamniji!

Dragiša Gudelj, mlađi brat poznatog srpskog fudbalera Nemanje Gudelja, u julu je zvanično saopštio da je doneo odluku da zbog zdravstvenih problema „okači kopačke o klin“ u 26. godini.

Dragiša više nije smeo da rizikuje život, koji je dva puta umalo izgubio na terenu.

Dva puta je imao srčani zastoj u 2023. godini. Prvo u martu, kada je tri i po minuta bio praktično mrtav na terenu. Srušio se tokom meča koji je igrao za Kordobu u drugoj ligi Španije i lekari su jedva uspeli da ga vrate u život. Ugrađen mu je defibrilator i nastavio je da se bavi fudbalom, a onda mu se u decembru 2023. ponovo dogodila slična stvar.

Bio je to jasan znak da više ne sme da rizikuje svoj život i da je vreme da se oprosti od fudbala.

U razgovoru za španski „As“ srpski fudbaler se prisetio svoje borbe za život.

„Bio sam na terenu tri i po minuta, praktično mrtav, bez pulsa. Za mene je to bilo kao sekunda. Kada sam pao, ustao sam i pitao se: Šta mi se dogodilo? Mislio sam da me je neko udario. Kasnije su mi rekli da sam bio bez svesti oko sedam minuta i tri minuta u kardiorespiratornom arestu. U videu možete videti kako sam se, kada su me podigli, gurao i govorio ljudima da mi nije ništa“, počeo je Gudelj.

Otkriva da se u tim momentima osećao kao da „ulazi u tunel koji postaje sve manji i tamniji“.

„Mislio sam da čujem glas gotovo svake osobe od 25.000 ljudi koji su bili na stadionu. U kolima Hitne lekar mi je rekao: „Dragi, moraš se smiriti jer si imao srčani zastoj. Moraš se smiriti“. U tom trenutku moj svet je stao. Nikada to neću zaboraviti“, kaže Dragiša.

On ističe da se tog dana nije osećao drugačije, nije bilo simptoma koji su mogli da ukažu da nešto nije u redu. Samo su noge bile malo teške.

U nastavku razgovora otkrio je i ko je bio njegov „anđeo čuvar“.

„U mom slučaju ključna je bila brzina i koordinacija. Lekar, hitna pomoć, defibrilator… Sve je išlo jako brzo. Imao sam sreće što sam imao Božjeg anđela koji je učinio da tog dana budem sa njegovim sinom na tribinama. To je Pepe Segura, kardiolog u bolnici u Kordobi i jedan od najboljih u Španiji, veliki navijač Kordobe. Ja sam mu jedan od omiljenih igrača. On je moj drugi otac i sa njim imam veoma poseban odnos. Bio je prisutan i kada sam odlučio da prestanem sa fudbalom, dva-tri dana nakon što mi se to dogodilo drugi put. Kada me je video kako padam, već je znao šta se dešava i nije oklevao, odmah je uskočio na teren, zajedno sa doktorom Bretonesom iz Kordobe, mirno i iskusno su rešili situaciju na punom stadionu“, otkriva Gudelj.

Kaže da lekarima nije bilo nimalo lako.

„Tri i po minuta daleko od života je puno, bio sam na ivici da se ne vratim, ili da se vratim na drugi način. Hvala Bogu i njima, stigli su na vreme. Dugujem im svoj život.“

Otkrio je i kako se osećao kada se to dogodilo po drugi put.

„Nakon prvog puta, kada sam pao i izgubio svest, ništa nisam znao. Bio sam u nesvesti, ali onda sam ustao. Razmišljao sam: „Šta se dešava?“ Kada se to dogodilo drugi put, u tih deset sekundi pomislio sam: „Umirem, odlazim sa ovog sveta“. U tom trenutku nisam mislio da će mi defibrilator spasiti život, mislio sam da umirem. Rekao sam: „To je to“, i u deset sekundi pred mojim očima je prošao ceo život“, ispričao je Dragiša Gudelj.

Autor: Snežana Milovanov