Šta je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu. Ovo je, izgleda, moto kojim se vodi istraživačka (bićemo korektni, pa nećemo dodati reč navodno) mreža Krik, na čijem je čelu Stevan Dojčinović.
Naime, Krik je na adrese većeg broja institucija, poput tužilaštava, sudova, Poreske uprave i još nekih, dostavio zahteve da se provere statusi nekoliko desetina osoba.
Uglavnom su to državni funkcioneri, ali, što je posebno indikativno, i članovi njihovih užih i širih porodica, pa čak i poslovni saradnici i prijatelji. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da svi ti zahtevi sadrže lične podatke navedenih lica, uključujući i njihove matične brojeve (JMBG), za koje se ne zna kako ih je Krik prikupio, s obzirom na to da postoji zakonska zabrana da se to čini.
Foto: ST/Vladimir Lukić
Prema informacijama do kojih je došao Srpski telegraf, upravo od ljudi koji sarađuju sa Krikom, a nikako ne podržavaju ovakvo zadiranje u privatnost, odnosno javno deljenje ličnih podataka, reč je o nekoj vrsti specijalne operacije Krika, koja ima za cilj da se izvrši pritisak na porodice i okruženje državnih funkcionera.
– Krik je poslao zahteve, praćene matičnim brojevima i drugim ličnim podacima, u kojima traži proveru imovine navedenih osoba, status neosuđivanosti, odnosno osuđivanosti i slično, podatke o tome koliki porez plaćaju na godišnjem nivou i slično. E sad, nije problem ako su na spisku državni funkcioneri, mada bi i njihovi lični podaci trebalo da budu zaštićeni, problem je što su tu ljudi koji su s njima radili u nekom trenutku, članovi njihovih porodica, uključujući i decu, i tako dalje – objašnjava jedan od naših sagovornika.
Srpski telegraf došao je u posed kompletnog Krikovog spiska, a na ovom mestu navešćemo samo najpoznatija imena. Tako je, na primer, Krik tražio podatke o svim članovima porodice Aleksandra Vučića, premijera Miloša Vučevića (uključujući i njegovu suprugu, sestru, sestrinog muža, ali i njegovu majku i decu), Irene Vujović, načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) Ninoslava Cmolića, Milana i Stefana Krkobabića, Tanje Miščević, Darka Glišića, Tomislava Momirovića, Nikole Selakovića, Jelene Begović…
Da sad ne nabrajamo sve, lista sadrži nekoliko desetina imena, među kojima su i nekadašnji i sadašnji šefovi kabineta ministara, direktori javnih preduzeća i njihove porodice, funkcioneri na raznim drugim nivoima. I za svakog je, bez izuzetka, naveden, matični broj.
Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za naš list konstatuje da je veoma interesantno pitanje kako je Krik došao do ovakvih podataka.
– Trebalo bi to prvo da objasne. S druge strane, lica čiji matični brojevi su korišćeni mogu da traže obrazloženje od njih. Da upitaju prvo odakle im ti podaci, kako su do njih došli, zašto ih koriste, imaju čak i pravo da zatraže da prestanu da ih koriste, a u krajnjem slučaju i da se obrate Povereniku za zaštitu građana – ističe Marinović.
Kada je reč o tome da li je Krik ovde prekršio zakon, naš sagovornik kaže:
– Kao što sam i rekao, oni bi, pre svega, trebalo da objasne kako su do tih matičnih brojeva došli. Ako su te informacije prikupili na javnim sajtovima, kao što je na primer APR, gde matični brojevi, ukoliko neko ima firmu, uredno stoje, onda bi to bilo u skladu sa zakonom, jer je u tom slučaju informacija javna, ali ako su na neki drugi način došli do njih, onda bi to trebalo dalje ispitati i detaljno objasniti.
Odgovor Krika: To je istraživačko novinarstvo
Istraživačko novinarstvo, kao što vam je verovatno poznato, ima kontrolnu funkciju (watch dog) u demokratskom društvu. Vršeći ovu funkciju, mi kao istraživački novinari istražujemo funkcionere i javne ličnosti u zemlji i tako otkrivamo eventualne zloupotrebe, korupciju i kriminalne veze koje treba da budu predmet istraga institucija. U svom radu poštujemo novinarsku etiku, postupamo sa dužnom novinarskom pažnjom i uvek se pridržavamo zakonskih okvira, što činimo po svakom pitanju.
Foto: Tanjug AP
Šabić: Tu praksu treba prekinuti
Rodoljub Šabić, prvi poverenik za informacije od javnog značaja, inače jasno opoziciono nastrojen, dao nam je sledeći komentar:
– Mnogobrojne informacije o nosiocima javnih funkcija predstavljaju legitiman predmet interesovanja javnosti i po zakonu treba da budu dostupne javnosti, i organi vlasti, obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dužni su da ih stave na raspolaganje tražiocima. Ali, postupajući tako, treba i da uskrate i da zaštite one informacije za koje ne postoji opravdan interes javnosti da ih zna i čijim odavanjem se nepotrebno i neopravdano ugrožava nečija privatnost. Primer koji pominjete, JMBG, je, uz kućnu adresu, valjda najtipičniji za to. Zašto su institucije koje pominjete dostavljale tražiocima i JMBG lica na koje se informacije odnose, to je pitanje za ljude iz institucija koji su podatke dali. U svakom slučaju, reč je o pogrešnoj praksi s kojom treba da prestanu.
Foto: youtube.com/printscreen
REAKCIJE
Zoran Pašalić, zaštitnik građana
– Nemam komentar. To je deo kojim se bavi gospodin Milan Marinović, pa se ne bih mešao u to
Marko Matić, direktor Centra za odgovorne medije
– Posedovanje tuđih matičnih brojeva bez prethodne dozvole njihovih vlasnika predstavlja grubo kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i kao takav ovaj slučaj ima elemente prekršajnog, a verovatno i krivičnog dela. S profesionalne strane, ovde je reč o očiglednom kršenju novinarskih etičkih kodeksa i pravila profesije, a s pravne strane ovo je slučaj zbog koga bi morao da reaguje poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i nadležno tužilaštvo. Niko nema pravo da pod maskom istraživačkog novinarstva krši zakone naše zemlje i ugrožava bilo čije pravo na privatnost
Foto: Tanjug/Nebojša Raus
Nebojša Krstić, marketinški stručnjak
– Dva su nivoa problema. Prvi je da Krik i slične organizacije postavljaju pitanja koja ne dozvoljavaju da se postavljaju njima. Drugo, postoji zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja koji reguliše ovu oblast, tako da je to stara i poznata stvar. Lični podaci nisu nešto čime sme javno da se barata i o ovome bi trebalo obavestiti poverenika za informacije
Foto: Printscreen/Twitter
Dejan Miletić, Centar za proučavanje globalizacije
– Sve te stvari su jasno definisane zakonom o zaštiti podataka ličnosti i kršenje toga predstavlja ozbiljan problem. Jasno je da istraživačko novinarstvo treba da postoji, ali ne i da se zloupotrebljava. Stavljanje pojedinih ljudi na taj spisak, takođe bi mogla da bude sporna stvar, jer se onda može tumačiti da su ti pojedinci o kojima se raspituju loši, korumpirani i slično, a sve bez dokaza. Postavlja se i pitanje kako su oni uopšte došli do tih podataka. Smatram da u svemu tome što se dalje bude dešavalo, i istraživačka strana i institucije treba da se drže zakona i da ne dozvole da dođe do grešaka
Foto: Telegraf Promo Dejan Zivadinovic
POGLEDAJTE JOŠ:
SRBIJA ĆE DANAS OSETITI SVE „ČARI“ NOVEMBRA: Oblačno, uz osetno zahlađenje tokom podneva
DANAS SU SVETI MUČENICI ONISIFOR I PORFIRIJE: Bili su osuđeni na brutalnu smrt zbog Hrista
OPASNOST KOJA SE KRIJE U TAMI KOCKARNICE, A KOJE NISMO SVESNI: Otac Rafailo upozorio na podlost ruleta, sve ima samo jedan cilj