youtube.com/printscreen

O Marini Živković se devedesetih mnogo pisalo, bila je jedna od poznatijih pevačica u to vreme.

Koban dan u njenoj karijeri joj je svakako bila repriza dočeka 1999. godine koji je provela radno u predgrađu Beograda, a taj dan je tragedija obeležila njen život.

Na njenom nastupu koji je do tada delovao veselo i činilo se da će proći bez incidenta, ubijen je iz pištolja jedan momak koji se nalazio neposredno ispred Marine. Tekst iz Sabora o toj tragediji preneo je N portal:

printscreen/youtube.com

Marina Živković

 

– Godinu 1999. sam dočekala pevajući u restoranu u Borči. Bilo je fantastično. Štimung i ostalo – kako se samo poželeti može. Ne da nije bilo mesta za sedenje, nego ni za stajanje. Bilo je toliko ludo da su svi igrali i skakali po stolovima i stolicama do pet ujutru. Šta se sve tu nije radilo, haos! Samo što se nismo peli po lusterima na plafonu! Sutradan sam se dobro ispavala, pa ponovo na isto mesto, da repriziramo lud i nezaboravan provod. Bilo je još luđe nego prethodne večeri. Bili su tu i trubači, jedan mađioničar, svašta još. Gazda Rade me je zamolio da smislim neku foru pride. Kao, da organizujemo takmičenje, bilo kakvo, a da pobedniku pripadne nagrada u obliku pečenog jagnjeta ili praseta. Smislila sam takmičenje za muški deo gostiju. Trebalo je da se javi pet dobrovoljaca i da otpevaju refren pesme ‘Uvenuće narcis beli’. Žiri smo bili publika i – moja malenkost. Merila se dužina aplauza koji je upućen svakom takmičaru, a poslednja je ipak bila moja reč. Joj, kad navališe da urlaju i zavijaju! Takve interpretacije, toliko osećajne i nadahnute, u životu nisam čula iako sam se naslušala svega i svačega. Što čovek zapeva, odnosno zaurla nakaradnije, to mu sleduje veći aplauz!