06/07/2022

INFO

Najnovije Vesti Dana

OPAKIJA OD KORONE: Na svake 22 sekunde neko u svetu UMRE od ove pošasti

OPAKIJA OD KORONE: Na svake 22 sekunde neko u svetu UMRE od ove pošasti

Dete u bolničkoj postelji, Foto: EPA/FRANCIS R. MALASIG

Svetska zdravstvena organizacija prošle godine je objavila da je pandemija korone u velikoj meri poništila napore u borbi protiv tuberkuloze i procenila da slučajevi alarmantno rastu širom sveta.

Takav trend bio je uočljiv i u prethodnih deset godina. Čak 1,4 miliona ljudi preminulo je 2019. od tuberkuloze, dok je naredne godine bilo sto hiljada umrlih više. Time je tuberkuloza na samom vrhu po uzroku smrtni kada su u pitanju infektivne bolesti.

Bolest siromašnih

Tuberkuloza se širi najpre u siromašnijim zemljama i u ratnim područjima, tamo gde su lošiji higijenski uslovi i gde ljudi žive u skučenim prostorima. U takvim uslovima rizik je veći, jer se bakterija tuberkuloze prenosi putem vazduha, preko kapljica koje zaraženi izbacuje kašljem. Potreban je, međutim, intenzivan kontakt sa zaraženim, pošto tuberkuloza nije toliko zarazna.

Simptomi su kašalj i temperatura, noćno znojenje i gubitak težine. Tuberkuloza pogađa najpre pluća i limfne čvorove, gde se stvaraju upalni procesi. Kod osoba koje imaju jači imunitet, bolest uglavnom ne razvije, jer je organizam u stanju da se izbori sa infekcijom. U opasnosti su pre svega oni sa oslabljenim imunim sistemom.

Tuberkuloza se razvija neprimetno

U skoro 80 odsto slučajeva tuberkuloza dovodi do smrti. Bolest se leči antibioticima, koji na žalost u većini slučajeva nisu efikasni jer je bakterija do sada razvila otpornost na lekove.

Bolest se najčešće javlja u jugoistočnoj Aziji gde se beleži 45 odsto svih zaraženih. Na Afriku otpada 25 odsto slučajeva. Samo tri procenta slučajeva je u Evropi i to najčešće u istočnom delu kontinenta, tačnije u Ukrajini, gde je i pre rata beleženo oko 35.000 slučajeva tuberkuloze godišnje. Svetska zdravstvena organizacija izvestila je da je oko 10.000 tih slučajeva bilo zaraženo veoma otpornim oblikom bakterije, kod kojih lekovi gotovo i da ne deluju.

Kako bi se otkrilo koji tačno lekovi mogu da budu efikasni protiv bakterije, potrebno je da se ona detaljno ispita u laboratoriji. Takva ispitivanja u većini zemalja nisu moguća, zbog nedostatka infrastrukture i zdravstvenih ustanova.

Lečenje često predstavlja izazov

U borbi protiv tuberkuloze važna je redovna terapija, kao i prava kombinacija antibiotika, a najčešće se radi o mešavini četiri ili pet lekova koje prepisuje doktor. U većini slučajeva pacijent dobija lekove prilagođene rezistentnim oINFOima bakterije, što predstavlja važan korak u sprečavanju prenosa zaraze.

Deca i stari najugroženiji

Bakterija tuberkuloze sporo se razmnožava, samo jedanput dnevno. Bolest zato nastupa tek nakon jednog do tri meseca nakon kontakta sa zaraženim. Najveći broj pacijenata razvije simptome u toku jedne godine, ali ne razvijaju bolest svi koji se zaraze.

Deca ispod pet godina posebno su ugrožena, a negde oko 30 odsto odojčadi se razboli ubrzo nakon zaražavanja. Od tuberkuloze češće oboljevaju osobe sa slabim imunim sistemom, poput HIV pozitivnih, kod kojih je rizik od razvijanja plućnog oboljenja višestruko veći nego kod zdravih ljudi.

Korona je pogoršala situaciju

Pandemija korone takođe se odrazila na šanse za preživljavanje tuberkuloze. Dok pacijenti u Nemačkoj i dalje imaju dobre šanse za oporavak, u drugim zemljama poput Ukrajine situacija je teška.

Tuberkuloza može da se dijagnostifikuje na osnovu rendgenskog snimka pluća

Još pre početka rata u toj zemlji nije bilo dovoljno kapaciteta za lečenje pacijenata obolelih od tuberkuloze, zato što su prednost dobijali oni oboleli od korone. Takođe, kasno je uspostavljana dijagnoza i tuberkuloza često nije bila prepoznata kod pacijenta. Sada, u ratnim uslovima, rizik od širenja tuberkuloze naročito se povećao.

Još uvek neiskorenjena bolest

Tuberkuloza je još uvek najsmrtonosnija bolest na svetu: svake 22 sekunde neko umre od tuberkuloze, što je statistički više nego od malarije.

Od početka pandemije korone, istraživanje tuberkuloze se usporilo, jer je kovid došao u centar pažnje. Zbog prepunih bolnica smanjeni su i kapaciteti za dijagnostiku i lečenje. Zbog sveopšteg zaključavanja i karantina, mnogi su strahovali da se, pored tuberkuloze, ne zaraze i koronom, tako da uopšte nisu ni išli na preglede.

Zbog toga se povećao broj smrtnih slučajeva od tuberkuloze, a time se svet, prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, još više udaljio od istrebljivanja te pošasti.

( INFO / DW )

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘322513038446696’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
fbq(‘track’, ‘ViewContent’, {content_ids: ‘1020323’, content_type: ‘product’});