05/12/2022

INFO

Najnovije Vesti Dana

NEUTRALNOST JE LUKSUZ KOJI NE MOŽE SVAKO DA PRIUŠTI? Evo šta jedna država mora da ispuni kako bi bila NEUTRALNA

Švajcarska se pridružila restriktivnim merama protiv Rusije

Pregovarači Ukrajine i Rusije konačno su dali nadu da će se sukob koji besni od 24. februara okončati mirom.

Rusija traži garancije za bezbednost, odnosno traži da se NATO ne širi više na istok, odnosno da Ukrajina ne postane članica tog saveza. Sa svoje strane ta država traži bezbednosne garancije po kojima ruski tenkovi više neće ulaziti u ukrajinski deo velike stepe. Pomak je nastao 8. marta kada je predsednik Volodimir Zelenski izjavio:

– Što se tiče NATO-a, ja sam odavno izgubio interesovanje za ovo pitanje nakon što smo shvatili da NATO nije spreman da prihvati Ukrajinu. Alijansa se plaši protivrečnosti i konfrontacije sa Rusijom.

Ipak istorija nas uči da od dugotrajne vojne neutralnosti nema ništa bez pravnih ugovora, tradicije, posebnosti političke kulture, a naročito od neutralnosti nema ništa kada granate već uveliko padaju.

Overeni večni mir

Overeni vekovima su švajcarski najamnici važili za surove ratnike. Dolazili su iz malih alpskih kantona i povremeno su umeli da se suprotstave krunisanim glavama koje su ih inače najmile. Tako je bilo i 14. septembra 1515. kada su se na bojnom polju sukobili sa jedne strane Francuska i Venecija a sa druge stara Švajcarska konfederacija. Švajcarci su izgubili, a da bi sprečili osvajanje zemlje, u gradu Friburgu su se zavetovali Francuzima na večni mir. Ovaj dokument postao je osnova na kojoj se gradila neutralnost Švajcarske.

Već Vestfalskim mirom 1648, kojom je završen trideset godina dug rat Katolika i Protestanata, potvrdio je posvećenost miru alpske konfederacije. Iako se još ratovalo u planinama, konačan dokument na kome se zasniva politički sistem Švajcarske nastao je na Bečkom kongresu 1815. kada su se sve evropske države obavezale da će poštovati nepovredivost švajcarskih granica.

Istim ugovorom potvrđena je neutralnost kraljevine Švedske. U vekovima pre Napoleona Švedska je imala svoju malu imperiju na severu i bili su ključna vojna sila na kontinentu.

Sila Boga ne moli

Ovakav vid neutralnosti, postignut međunarodnim ugovorima posle velikih ratova, garantuje čak vekovnu posvećenost određenih država miru. Ipak na primeru Belgije se može videti da „sila Boga ne moli“. Ta država je konačno uobličena posle revolucionarnih decenija 19. veka u Londonu 1839. kada je postignut kompromis između evropskih sila kojim je uspostavljen mir na području današnjeg Beneluksa.

Belgija je u međuvremenu postala kolonijalna sila čiji je kralj bio odgovoran za jedan od najvećih genocida u istoriji. Neutralnost je potrajala sve do Prvog svetskog rata kada je Nemačka vojno izgazila Belgiju kako bi što pre opkolila Pariz. Ovo je bio razlog zbog koga se Velika Britanija umešala u Veliki rat.

Srećna ostrva u moru čudovišta

Još jedna istorijska lekcija je i ta da velike sile neutralnost malih država poštuju dok im je to u interesu. Ali postavlja se pitanje da li je moguće svojom političkom kulturom i tradicijom zadržati određene privilegije, kao što je mir, zauvek.

Početak dvadesetog veka je za Irsku i Finsku bio obeležen političkim sukobima, krvavim revolucijama za nacionalno oslobođenje i građanskim ratovima. Irska se borila protiv Velike Britanije a Finska protiv Sovjetskog saveza. Hrabrom borbom ovi narodi su se izborili za slobodu, ali onda je stanovništvu postalo dosta rata i bilo kakvi predlozi za savezništva i alijanse su glatko odbacivani.

Za razliku od Belgije koja je stvorila kolonijalno carstvo i time postala meta za druge sile koje su želele nove kolonije, građani Irske i Finske su većinski opredeljeni da budu van podela.

Austrija i Malta su volju građana pretočile u zakone. Parlamenti ovih država su doneli zakone kojima se sprečava pristupanje bilo kakvim vojno-političkim savezima. Srbija je 2007. učinila slično donevši deklaraciju kojom se ogradila od pristupanja NATO savezu.

Si vis pacem para bellum

Želiš li mir pripremaj se za rat – kaže latinska poslovica. Sve do sada pomenute zemlje imaju značajnu vojnu silu kojom odvraćaju svakoga ko pokuša da ih ugrozi.

Švajcarska ima obavezan vojni rok za sve muškarce starije od 19 godina, i dobrovoljan vojni rok za sve muškarce i žene starije od 18 godina. Švajcarska vojska je milicija, što znači da svaki obveznik zadužuje naoružanje i drži ga kod kuće uz obavezu da se u slučaju rata javi u jedinicu. Vežbe se održavaju redovno.

U strahu od nuklearnog rata Švajcarska je napravila podzemna planinska skloništa za celu populaciju!

Švedska je sa druge strane prema svrstavanju sajta „Global firepower“ zauzela 25 mesto na listi od 142 države. Počev od bojnih brodova, preko aviona, tenkova i artiljerije gotovo svo naoružanje proizvedeno je u Švedskoj.

Sličan pristup imaju i Finci, a oružje sa severa je veoma dobar način da se iskaže neutralnost drugih zemalja putem njegove nabavke. To oružje je do sada bilo imuno na blokovske podele sveta.

Bolna lekcija Jugoslavije

Bolna iskustva Prvog svetskog rata primorala su novu jugoslovensku državu da se drži starih savezništva i da pokuša da napravi nova. Kraljevina se držala prvo savezništva sa Francuskom a potom i sa Velikom Britanijom. Kralj Aleksandar je pokušavao da stvori saveze sa Grčkom, Turskom, Bugarskom, rumunijom i Čehoslovačkom. Ali posle njegovog ubistva svet je ostao duboko ideološki podeljen.

I fašisti i komunisti su Jugoslaviju gledali kao plen. Sa druge strane tradicionalni saveznici su bili zaokupljeni svojim problemima i bez mogućnosti ili volje da zaista pomognu. Kada je počeo rat država je bila nespremna i u situaciji da je primorana da se bira „kome se carstvu privoleti“.

U takvoj situaciji 1940. jednoglasno se proglašava neutralnost, da bi se početkom naredne godine prihvatio pakt sa Hitlerom što je naljutilo Britance. Organizovan je puč što je naljutilo Hitlera. Šestog aprila 1941. nikakve deklaracije neutralnosti niti bilo kakvo proglašavanje Beograda otvorenim gradom nisu imali efekta, nemačke bombe su svakako padale.

Neutralnost nije isto što i čista savest

Socijalistička Jugoslavija je takođe proklamovala nezavisnost i nastavila je da igra diplomatsku igru Kraljevine, sa više uspeha. Osnovan je Pokret nesvrstanih, i Beograd je bio mesto gde su zavađeni u Hladnom ratu mogli da razgovaraju.

Pokret nesvrstanih nekad i sad

Ovo je vrlo slično načinu na koji funkcioniše švajcarska diplomatija, jer je upravo zbog neutralnosti ta zemlja sedište brojnih međunarodnih institucija i organizacija. Neutralne zemlje su upućene na to da budu prve kada je potrebna pomoć izbeglicama ili unesrećenima širom sveta.

Ali iako je sedište Crvenog krsta u Švajcarskoj u istoj zemlji su i čuvene banke. Ovde dolazimo do mračne strane neutralnosti i njene cene u novcu. Upravo u tim bankama bilo je deponovano blago koje su nacisti opljačkali od pobijenih Jevreja. preko računa tih banaka se vrše sve mutne transakcije globalnih sukoba.

Ali upravo su ovakvi aranžmani garancija kojom velike sile omogućavaju miran život građanima neutralnih država.

Da li je Ukrajina spremna da plati svaku od ovih stavki?

(INFO / INFO)

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘322513038446696’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
fbq(‘track’, ‘ViewContent’, {content_ids: ‘1006191’, content_type: ‘product’});