09/08/2022

INFO

Najnovije Vesti Dana

MILKA NAPUSTILA NOVINARSTVO I SVOJU OAZU NAPRAVILA BAŠ NA OVOM MESTU: Godinama izučava TAJANSTVENI SVET (FOTO)

MILKA NAPUSTILA NOVINARSTVO I SVOJU OAZU NAPRAVILA BAŠ NA OVOM MESTU: Godinama izučava TAJANSTVENI SVET (FOTO)

Milka Adžić, Foto: RINA

Tajanstveni svet gljiva iz korena je promenio život Užičanke, Milke Adžić, koja je novinarski poziv zamenila izučavanjem i posmatranjem ovog specifičnog carstva koje je za mnoge velika nepoznanica. U svet gljiva ušla je sasvim slučajno, ali je kasnije zbog njih i ljubavi prema prirodi napustila život u centru grada na Đetinji i nastanila se u Jelovoj Gori.

„Gljive su od velikog značaja za čovečanstvo. Zahvaljujući njihovom postojanju dolazi do razgradnje lišća, granja, drvnog otpada raznih vrsta i da nije njih mi bismo veoma brzo bili zatrpani biološkim otpadom“, kaže Milka.

Stalno usavršava svoja znanja u razgovoru sa poznavaocima, preko interneta i pomoću knjiga, a ima i Fejsbuk sranicu „Koja je ovo gljiva“, posvećenu ovoj temi. Međutim, ono što nju posebno brine jeste nekontrolisana i sve češća seča privatnih šuma što uslovljava da gljiva ima sve manje, a poseban problem su i needukovani berači.

„Kada posle berača prođem šumom ili nekim proplankom osim što znam tačno šta su doručkovali, jer iza sebe ostave plastične, kese, papire, pet ambalažu, vidim da su gljive brali potpuno neselektivno i na tom mestu teško da će ponovo nići“, priča za RINU Milka i dodaje da je naročito loše branje mladih gljiva.

„Mi koji volimo prirodu ostavljamo mlade gljive zato što one nisu još uvek ispunile svoju funkciju, to se naročito odnosi na vrganje koji su najtraženiji. Mlada gljiva, koja ispod šeširića ima belo plodište gde se nalaze spore i razlog njenog izlaska iz zemlje da produži vrstu, nisu stigle da se vetrom ili na neki drugi način raznesu i kada se ona ubere, to znači da ona nije ispunila svoju misiju, a pogrešno je i uvreženo mišljenje da su one najkvalitetnije za ishranu“, tvrdi Milka.

Koliko je upotreba gljiva, ne samo jestivih, važna i rasprostranjena, većina ljudi nije upoznata. Gljive se naročito mnogo koriste u farmaciji, od pojedinih vrsta se sada u svetu prave vrhunski građevinski materijali, a sve češće koriste se kao zamena za prirodnu kožu.

„Od gljiva se izrađuju šeširi, kape, torbe, obuća i sijaset drugih proizvoda koji su se do sada pravili od kože životinja, o gljivama će se svakako, u raznoraznim kontekstima i na raznim nivoima, tek pričati.“, ističe Milka.

Zahvaljujući njoj njene komšije koje na Jelovoj Gori žive decenijama su takođe zavoleli ovaj tajanstveni svet i svakodnevno zajedno sa njom prate promene, ali i razmenjuju informacije i jedni od drugih uče.

„Mi smo nekada od branja pečuraka kojih je u ovim šumama imalo mnogo, školovali decu, pravili kuće, to je bilo itekako plaćeno, ali recimo brali smo vrganje, sušili i predavali a nismo znali da su jestivi. Ja nisam znala ni da je ježevka jestiva, ona me je to naučila, a ja sam nju odvela tamo gde ih ima, da vidi koja je to gljiva, a ona je meni pokazala bukovače i kako da ih razlikujem, jer one mogu biti i otrovne, i to ako recimo ne rastu iz panja“, priča Olga Mijatović koja je Milkin dolazak u njen komšiluk doživela kao veliku radost i smatra je trećom ćerkom.

Velemajstor u spremanju jela od gljiva, pašteta od šumskog pileta i kolač od vučjeg mesa njeni su specijaliteti

Iako gljive imaju veliku upotrebnu rasprostranjenost, najčešće ih vezujemo za gastronomiju, a Milka je pravi velemajstor u pripremanju jela od gljiva, pa se na njenoj trpezi nađu neobična jela fantastičnog ukusa.

„Nedavno sam napravila gozbu koja se sastojala od hleba sa suvim vrganjima, čorbe od svežih i suvih vrganja, paštete od šumskog pileta, kolača sa jetrenkom ili vučjeg mesa kako se u narodu naziva, a nazdravljalo se rakijom sa tartufima“.

Ipak, kako kaže gljive nije preporučljivo jesti svakog dana, a preporuke stručnjaka su da gornja granica bude 1,5 kg svežih po osobi nedeljno. One su zbog svog sastava i građe dodatak, nikada osnova jela, one popravljaju ukus.

Milka je odlučna da svoj život živi u skladu sa prirodom i u prirodi i svaki dan započinje šetnjom kroz šume i livade, a usput osim gljiva nabere i lekovite trave i cveće, od kojih je nedavno napravila slatko od ljubičica, ali i liker od jorgovana.

(INFO / RINA)

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘322513038446696’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
fbq(‘track’, ‘ViewContent’, {content_ids: ‘1059361’, content_type: ‘product’});