12/08/2022

INFO

Najnovije Vesti Dana

EVROPA JE UDARILA NAFTNE SANKCIJE RUSIJI RUSIJI: Šta će biti sa Srbijom?

EVROPSKA KOMISIJA MENJA PLAN EMBARGA NA RUSKU NAFU!

Ilustracija, Foto: FOTO: EPA / LARRY W. SMITH, Profimedia, EPA-EFE/PATRICK SEEGER, EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Evropska unija je postigla dogovor o zabrani uvoza ruske nafte brodovima tankerima i, ukoliko Brisel bude mogao da se nagodi s istočnoevropskim zemljama oko ustupaka, za šest do osam meseci „ural“ će biti gotovo proteran sa evropskog kontinenta.

Na putu potpunog proterivanja ruske nafte trenutno se nalaze Mađarska, Češka i Slovačka, zemlje koje su se izborile za to da rusku naftu za potrebe privrede i građana i dalje dobijaju, ali preko naftovoda „Južna Družba“, a da li će rusku naftu moći da koristi Srbija, pitanje je na koje danas niko ne može sa sigurnošću da odgovori.

Ali to nije i najvažnije pitanje koje bi moglo da ugrozi energetsku stabilnost, ekonomiju i standard građana, kaže Nebojša Atanacković, predsednik UO AD „Nafta“.

Nebojša Atanacković
Nebojša Atanackovićfoto: Dado Đilas

– Srbija ne koristi značajno mnogo ruske nafte u svojoj potrošnji, jer se NIS odavno snabdeva na evropskom tržištu, pa je bitnija ona druga stvar koju ovaj embargo donosi. A prva posledica je usledila odmah i videli smo koliko je skočila cena nafte na berzi – napominje Atanacković.

Videćemo šta nama sledi

Atanacković kaže da je Srbija u ovoj priči kolateralna šteta i da tek treba da se sagledaju posledice koje se u ovoj odluci EU tiču nas.

– Sve zavisi od toga kako Brisel bude gledao na nas. Zasada se NIS više ne pominje kao problem, što je bilo prilikom prethodnog kruga novih sankcija Rusiji, ali mnogo će da zavisi od toga kako će EU gledati na nas i kako će za nas embargo da važi. Ukoliko NIS bude mogao da dobija naftu brodovima preko naftovoda „Janaf“, nema razloga da pričamo o nestašici. Ali ostaje pitanje cene, da li ćemo kao firme i građani moći da plaćamo cenu goriva napravljenog od te, sve skuplje nafte – ističe Atanacković.

Naftna industrija Srbije bila je u žiži u aprilu, kada su zbog uvođenja sankcija iz „Janafa“ najavili da toj rusko-srpskoj kompaniji neće isporučivati naftu od polovine maja. Odluka je u međuvremenu povučena, jer je u Briselu Srbija izuzeta iz paketa koji se primenjuje na „treće zemlje“.

Da je sve stvar „tumačenja“ sankcija, pokazuje i primer Mađarske i Slovačke, koje ne samo da neće biti uskraćene za rusku naftu koja ide zemaljskim vodom preko „Družbe“, nego će je možda dobijati i preko Jadrana i „Janafa“.

Naime, mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto najavio je danas da je Hrvatska spremna da poveća kapacitet „Jadranskog naftovoda“ za snabdevanje Mađarske i Slovačke sirovom naftom, u slučaju bilo kakvih poremećaja u uvozu iz Rusije preko naftovoda „Družba“. Nije precizirao da li bi to bila ruska nafta.

Da to i nije neki problem, objašnjava Atanacković:

– Znamo svi za to kako se radi sa iranskom naftom, iz zemlje koja je takođe pod sankcijama, pretače se na neke druge brodove, pa je teško zaista utvrditi odakle potiče.

Dvostruki aršini

Da EU ima više aršina kada su sankcije u pitanju, pokazuje i slučaj Bugarske. Iako se očekuje da se embargo na „brodsku“ naftu primeni šest meseci nakon što sve zemlje EU potvrde odluku Evropske komisije, a na derivate osam meseci, to neće važiti i za zvaničnu Sofiju.

Bugarska, u kojoj je najveća energetska kompanija, ruski „Lukoil“ , traži da se oslobodi zabrane uvoza do kraja 2024. godine. Izuzetak traži i Hrvatska, i to za vakuum gasna ulja, od kojih se prave benzin i butan. A sigurno je da će zahteva biti još.

Sankcije su gromoglasno najavljene, videćemo u kakvom će se finalnom pakovanju i s kojim rokom zvanično proglasiti, a u međuvremenu će ceo svet plaćati još skuplju naftu.

Danas je ona, zbog najavljenog embarga, već skuplja za dva dolara, i evropski brent je na trgovanju probijao granicu od 124 dolara za isporuku u avgustu.

Srbija godišnje uveze oko tri i po milijarde tona sirove nafte, što bi sa ovom cenom značilo da umesto dve milijarde, koliko nas je koštao uvoz prošle godine, godišnje plati 3,3 milijarde. To je gotovo petina svih rashoda koji su u državnoj kasi Srbije planirani za 2022. godinu.

( INFO / 24sedam )

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘322513038446696’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
fbq(‘track’, ‘ViewContent’, {content_ids: ‘1059057’, content_type: ‘product’});