06/07/2022

INFO

Najnovije Vesti Dana

„ČAKŠTA VIŠE“ – BOGINJA POLUPISMENIH: Koje su najčešće gramatičke greške koje pravimo u svakodnevnom govoru?

"ČAKŠTA VIŠE" - BOGINJA POLUPISMENIH: Koje su najčešće gramatičke greške koje pravimo u svakodnevnom govoru?

Fioka ili fijoka, gde se stavlja zarez u rečenici, da li građani protestuju ili protestvuju, i ostale jezičke nedoumice koje nas muče, iako su gramatika i pravopis deo gradiva još u osnovnoj školi, razrešava profesorka opšte lingvistike na Filološkom fakultetu u Beogradu Natalija Panić Cerovski.

Sve vreme, a ne svo vreme, u vezi sa tim, gledalac, je l’ imaš, malopre, sumnjam, s obzirom… ovo je ispravan način kako se pišu neke reči i izrazi zbog kojih ljudi zastanu i porazmisle jer se često ispostavi da je naša funkcionalnu pismenost.

I sleng ima svoja pravila

Često se javljaju omaške u govoru – nehotična odstupanja od onog što nameravamo da izgovorimo, što bi se reklo – „zapetlja nam se jezik“: „ispremećemo“ slogove u reči, zamenimo redosled glasova koje želimo da izgovorimo, ili čak „sabijemo“ dve reči u jednu… – kaže profesorka.

Pravopis obuhvata pravila kojima se utvrđuje kako treba pravilno pisati. Ta pravila se odnose na upotrebu velikog slova, ekavski i ijekavski izgovor, glasovne promene i odnose glasova, spojeno i odvojeno pisanje reči, interpunkcijske znake, skraćenice, imena iz drugih jezika i podelu reči na kraju reda.

– Dakle, dijalekti, ali i žargoni, sleng, takođe imaju svoja pravila bez kojih ne bi ni mogli da postoje, jer bez pravila ne bi mogla da se odvija komunikacija unutar tih jezičkih zajednica. A kada govorimo o standardnom jeziku, ili književnom jeziku, možemo reći da su to propisana eksplicitna pravila dobre upotrebe jezika, koja su načinjena od strane jezičkih stručnjaka, ali i prihvaćena od strane društva, i to je ono što kroz školovanje usvajamo – objašnjava Panić Cerovski.

Razlika između pravopisnih i gramatičkih grešaka

Pravopisne greške susrećemo u pisanju, i to su oglušenja o pravopisna pravila ili zanemarivanje tih pravila. Gramatičke greške su propusti u na primer formiranju gramatički ispravne rečenice, ili nekog njenog elementa, recimo kada upotrebimo pogrešan padež. Međutim, u svakodnevnom govoru i neformalnoj komunikaciji, greške se vrlo često javljaju, to je sasvim normalna pojava. Ali, u usmenoj komunikaciji imamo je intonacija, i ostali prozodijski elementi, koji takođe nose raznovrsne informacije i – pomažu i nama i našim sagovornicima da naše rečenice budu „uobličene“, čak i u slučaju kada možda nisu gramatički najbolje „skockane“.

– Naši sagovornici će tako razumeti šta smo zapravo hteli da kažemo. Isto tako, u komunikaciji i razumevanju izrečenog je vrlo važan kontekst: sve ono što okružuje naše rečenice, ono što je prethodno izrečeno, situacija u kojoj se odvija komunikacija, učesnici u njoj, gestovi, izraz lica. Sve to uobličava naše učešće u komunikaciji i pomaže nam da se što bolje sporazumemo. Izgovoreno može da pada u oči, a isto tako napisano može da para uši… Jezik je vrlo živopisan, slikovit, a svakodnevni jezik ne zaostaje za književnim – i on obiluje figurativnim izrazima, koji nam pomažu da iskažemo razne koncepte, čak vrlo apstraktne – priča profesorka.

Kad govorimo o greškama u pisanju, primetiću najpre greške koje otežavaju razumevanje napisanog – recimo nedostatak interpunkcijskih znakova, ili njihova pogrešna upotreba.

U usmenom govoru posebno se izdvajaju kao loši primeri bukvalno prevedene izraze sa engleskog – na primer: „nije moja šolja čaja“, „na kraju dana“, „da si bio u mojim cipelama“, i sl., koji se javljaju u javnom diskursu, ali ređe u privatnoj komunikaciji.

– Volim engleski jezik, ali zaista nema potrebe koristiti takve izraze kada postoje u našem jeziku adekvatni, podjednako slikoviti izrazi za iste koncepte i pojave. Isto tako, ako obratimo pažnju na reklamne poruke, naročito za kozmetičke proizvode, videćemo da dobar deo njih zvuči kao Firga iz serije „Vruć vetar“ – emulžn for oil(i) skin. Nisu traženi adekvatni prevodi za pojedine reči i izraze u tom domenu, pa se ostavi onako „u originalu“.

Ispravljati ljude kad pogreše ili ne

Na pitanje da li bi trebalo da ispravljamo svoje sagovornike kada greše u govoru, profesorka kaže da zavisi i da bi trebalo da ipak prećutimo kako se ne bi remetio prirodan tok razgovora, jer to zaista može da bude iritantno. A najčešće greške koje se u razgovorima čuju i nisu baš toliko strašne da bi morale na licu mesta da se ispravljaju.

– Ako je neka pogreška koja se stalno javlja kod nekog, dakle, nije pitanje trenutka, onda možemo skrenuti pažnju. Inače, često se susrećem sa pitanjima prijatelja i poznanika koja su ovog tipa „Ajde, ti si lingvista, reci mi da li treba da se kaže tako i tako ili ovako i ovako?“. Primetila sam da nekad ne vole da čuju odgovor koji glasi „Može i jedno i drugo“ – tada kao da se neka mala čarolija razveje. A u mnogim jezičkim pitanjima postoji više mogućnosti, nije sve po principu može – ne može nikako. Mnoge stvari možemo na različite načine izraziti i u tome je, između ostalog, lepota i privlačnost jezika, kojih nismo uvek svesni.

Kolač od kakaa ili kolač od kakaoa?

Jedna od jezičkih nedoumica jeste kako izgovoriti množinu za neke od imenica poput kakao.

Odgovor se naravno nalazi u u Rečniku srpskoga jezika Matice srpske i u Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU. Oni navode oba ova oblika kao pravilna za genitiv jednine. Međutim, Pravopisni rečnik srpskog jezika (autor Milan Šipka) iz 2010. i Srpski jezički priručnik (autori Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić) navode samo oblik „kakaoa“.

– Eto, ova reč, koliko god voleli kakao kao sastojak u slatkišima ili kao prijatan zimski napitak, jeste „problematična“ reč, jer se ne uklapa u morfološka i fonotaktička pravila srpskog jezika. Naravno, vreme će pokazati koji će od ova dva oblika prevagnuti. U pitanju je pozajmljenica, nije reč srpskog porekla, pa nam je otuda i teže da je „provučemo“ kroz naša pravila. Veliki deo pozajmljenica se lako prilagode našem sistemu, ali eto ima i onih gde to nije najjednostavnije, kao što je slučaj kod imenica poput loto, šou, moto, itd – objašanjava profesorka Pnaić Cerovski.

( INFO / Rts )

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘322513038446696’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
fbq(‘track’, ‘ViewContent’, {content_ids: ‘1021011’, content_type: ‘product’});